Srpski sion

Бр. 12.

СРПСКИ СИОН

С тр . 361.

§. 70. За време док је арх. и митр. патријарска столица упражњена, врши дужности арх. и митр. натр. у свим пародноцрквеним автономним пословима најстарији по посвећењу епископ, кога ће саборски одбор ради пајвигаег одобрења Н>. В. нријавити. §. 71. Српски народпп-црквени сабор бира за 3 месеца, као у року канонима православне цркве прописаном арх. митр. патр. српског из круга епархијалних епископа прав. српске митрополије. §. 73. Ако ма у којем од тих случајева, један од кандидата добије надполовичну већину гласова, оглашу.је потнредседник избор за свршен и саопштава сабору резултат гласања. §. 80. Ако изабрани за арх. митр. патр. српског епископ не би получио највигау потврду, има се нов избор са искључењем непотврђеног лица — — предузети §. 81. Сваки други начин постављања арх. кар. и митр. патр. српског, који би био противан ■ићчину у §§. 71. —88. ове уредбе опредељеном, искључен је. Како сабор није стављен био у положај, да, узме у претрес иоменути предлог, остао је и исти гататут за избор митр. патријарха само предлогом. И изабрати од сабора одбор петнаесторице у свом „Народно-црквеном уставу источно-православне српске цркве у земљама угарске круне" од 1891. и 1892. у §. 218. рекао Је: „Арх. карловачког и митр. патр. српског бира сабор најдуже за 3 месеца, рачунајући од дана, кад се столица му упразни, као у року канонима православне цркве прописаном из круга православних српских епархијских епископа. У §. 219. „Арх. карл. и митр. патр. српски бира се у тајној седници српског нар. цркв. сабора под председнигатвом потиредседника саборског без расправе о личности и то тајним гласањем — —. „Ако ма у којем од тих случајева један од кандидата добије надполовичну већину гласова, оглагаује нотпредседник избор за свргаен и саопштава сабору резултат гласања." У §. 225. „Сваки други начин постављања арх. карл. и митр. патријарха сри-

ског, који би био противан одредбама овога устава, искључен је. Како и предлог одбора нетнаесторице није у сабору претресан, остао је и он само предлогом. И у „Нзродно-црквеном уставу источноправославне српске цркве у земљама угарске круне", што га је сабору ноднео саборски одбор 1897. у §§ 222. — 239. речено је о избору митрополита-патријарха српског оно исто, што је речено у §§. 218.—226. у предлогу одбора цетнаесторице од 1901. и 1892., само је у §. 224. речено: „Потпредседник сабора објављује у јавној седници саборској епископа, који је добио надполовичну већину гласова, односно за којега је решила коцка, за изабраног арх. карл. и митр. патријарха српског", дочим је у §. 220. одбора 15 рице речено: „Потпредседник сабора објављује у јавној седници саборској успех избора за арх. и митр. патр. српског." Од 1885. до данас навршило се пуних 18 година, и како на поменути штатут за избор митрополита патријарха од те године нема никаквог решења, а доцнији сабори не претресаше питање о избору митр. патријарха српског; дужност би била данашњег саборског одбора, да или ургира превигање решење на њега, или да изради нов штатут, и да га поднесе сабору. И ако се сабор 1885. при грађењу изборног штатута у неколико и обазрео на примедбе, владине — крунине — од 1875. на штатут од 1874.; има у њему ипак неких наређења због којих према горњим примедбама нема изгдеда, да ће добити превишњу потврду. А не ће их добити с тога, што круна задржава себи право, да после смрти митрополита-патријарха поставља администратора и што она задржава себи право, да одреди време, кад ће се избор митр. иатријарха предузети. И кад ово стоји, о чему се не треба варати, да ће сеу данашњим приликама моћи извојевати, да администратор митрополије буде најстарији по посвећењу епископ, и да се избор митрополита-патријарха има обавити у одређеном року канонима прописаном т. ј. за 3 месеца од дана смрти