Srpski sion

) В Р . 14.

избору учествовало 100 бирача и оД тих је било 73 домаћих, а 27 са стране. Било је дакле не само по Решкрипту захтијеваних 2 / 3 домаћих бирача, него ето скоро 3 / 4 . Конзисторија је дакле одбила те утоке, будући се косе са истином, а на упит ВМЦСавјета по свој прилици одговорила је Конзисторија, да није било никакове некоректности при избору. Шта је друго и могла одговорити? До данас су се сви утоци расплинули као восак пред огшем. Сами аутори су опозвали утоке и замолили, да се читав поступак уништи. Кад су наиме бирачи медачки видјели коректно и мушко држање новога проте Јове Трбојевића, дошли су сви листом. која су год оне утоке потписали и изјавили су записнички, да они одустају од утока и моле, да се читава ствар забаци. Казали су, да су их страни немирњаци завели и обманули, а осим тога, да на оним утоцима има потписане и школске дјеце, а и оних, који су већ прије избора отишли у Америку. Ето тако су писани ти утоци, а не могу бити бољи ни чланци, који су излазили по нашим новинама, а црпили мудрост из тих и такових утока. Као што рекох утоке против избора су сами аутори без изузетка повукли натраг. Осим тога је цркв. одбор медачки у својој сједници од 1/14. маја о. г. једногласно изјавио новоме проти љубав и повјерење, осудио недостојно пискарање и утоке и замолио Конзисторију, да изволи порадити код ВМЦСавјета, да се поступак у ствари медачкога избора као безпредметан забаци. Црквена скупштина медачка, која је на Петровдан ове године одржана, узела је једногласно и са задовољством на знање, да је Конзисторија избор г. Јове Трбојевића потврдила, а уједно је једногласно закључила замолити високодостојну Конзисторију да изволи код ВМЦСавјета порадити, да се поступак против избора као безпредметан обустави и забаци. И црквени одбор и цркв. скупштина поелали су изводе из записника на високодостојну Конзисторију. Ето то је истина о избору медачком и ова факта треба знати и имати пред очима, ако нам је стало до тога, да праведан суд о овој ствари створимо. За ова факта могао је боље него ја знати „пријатељ" „Србобрана" из Плашког, али их је волио прећутати. Али тијем се путем не долази до истине.* —0 — 0 * Митроподијско црквени савет потврдио је г. Трбојевића ва ироту.

Стр. 435. Ковиљ , 15. Јулија 1903. Храмовна слава Манастира Ковиља у Јзачкој. Браство овога Манастира издало је на неколико дана пред саму славу програм, по коме би се овогодишња слава имала одржати. Кад смо прочитали тај програм у „Застави" с оним прекрасним и духовитим додатком, којим је сл. уредништво изволело пропратити онако кусаво отштампани исти програм, ми смо одмах знали на чему смо. Знали смо, да програм храмовне славе једне срп. задужбине, око које се толико света купи, а поред учтиве молбе г. Архимандрита, да се у целости отштампа, није могао добити места у листу, који је од главе до пете демократски лист. Али да је какав шврћа случајно сазвао какав социјалистички збор, то би се наравно одмах све у целости отштампало, јер то је за Бога за српски народ много корисније од какве манастирске славе! Но ми ћемо као апостоли љубави и то опростити госпоДи око „Заставе", и помолићемо се Оцу Небеском да им опрости, — јер не знају шта чине.* А сада да пређемо на саму славу. Још о навечерју славе, ма да је време веома облачно било, окупило се око манастира доста побожнога света из околних села, који је жељно очекивао само да куцне 6 сах. и да се у храм на молитву пође. Не потраја дуго и захори се тропар Шкесни^х коинствх, а ми се нађосмо у храму светих Архистратига Михаила и Гаврила. Вредно је било посматрати наш побожни народ, како се, тако рећи, сав топи од милине, слушајући умилне звуке прекрасних наших цркв. песама. Вредно је било видети, како се наш народ без разлике рода и доба, купи око архијерејскога стола, да види свога Архипастира. А тек кад по свршетку „ еллгослокж Т а ^•ккова" ступи на амвон преч. г. Герасим Петровић те отпоче говорити побожно искупљеноме народу најпре о значају и потреби молитве а по том о двема великим манама у нашем народу — пијанству и раскоши, народ је речи просто гутао. Сутра дан, на дан славе, око 7 сах. у јутру, када се већ по доста света по порти, башти и шуми манастирској беше искупило, одржао је преч. г. Иван Маширевић једно врло лепо, интересантно поучно предавање: о пчеларству , истичући нарочито корист и потребу пчеларења. Народ се разишао с пуно расуђивања о овоме питању. * Зн^ју они врдо добро што чине! Уред.

ђгасКи сион