Srpski sion

С тр . 468.

ЈВ р . 15.

4. ,,Погатенородноме Господину Јоану Савв. Петровић, Сењ, 18. Јуниа 1852. Обичај ние регула; ипак свакиј добар обичај иоштовати треба. У новим судејским уредбама такса за свјашченство парохиално ние сномена, то ће се тек видити, кад се све уреди; дотле пак обичај постои, и слободно захтјевање от стране свјашченства за изводе из протоколов парохиални ; толико је — да сви документии, кое издавало би и утверђавало свјашченство, морали би се неминуемо от мирског надлежателсгва соутвердити, сада иак ние то толико потребно. — Захтјевати из оФицие нарохиалне кое писмено доказателство званичним путем може само која јавна ОФИциа и Надлежателство. Ако би се завела овдје, како кажете, парохиа по смислу границе, и с овом равномјерно скончатии садашњии приходи штоларнии — ја мним што се тиче нервог, ту ни мисао мјеста имати не може; овдје је нуждно господине, да се учреди Церковно Обшчество народње с нравим и иозвољеним дјелокружием своим тако, да не буде убитачно за Церков, Народ и народње свјашченство; и не само овд^е у Сењу, но и у краини свугди нужда је велика, да се учреждавају обшчества народње-церковна ; иначе наша ће Церква и ми Народ вавјек морат лаборирати на староме шлендриану. А што се нак тиче штоларни ирихода, овдје у Сењу, могао би Вас увјерити, поштенородниј Господине, да су много и много гориј и рђавиј него ли у истој краини и сиротињи, а баш наспрам они у краини могло би се рећи, да и не сушчествују овдје штоларни нриходи. Обшчества церковна имају различита своја учрежденија, како гдје обстојателства захтјевати могу. — Велите, да овдашња наша православна Церква ние била досад нарохиална; — а да за Бога? Куда дакле принада? Ја нисам нигдје читао, нити сам чуо, да }е она од воздвиженија свог до данас принадлежала копој оближњој Церкви — нити Фиуманској, нити пак Берложкој, да би се звати могла Филиална Церква, но она јест свагда самостална била, и сад јест, и убо парохиална, као и

остале самосталне Церкве и независима Обшчества. Предразсуждение јест то и погрјешно мислити, да је само оно нарохиална Церква, над коиом се иншталира један свјашченик, ибо то ние свагди нотреба, но само ондје гди < бстојателства за нуждно нађу. Треба разлику знати иомеђ видов Церкви: катедрални и великиј, парохиални, Филиални и канела јавни. За то видите ни« ни чудо, што коекто овуда и одонуда нас православна српска обшчества трактира именем: Секта, и наше јавне церкве: греконесједињеним Богомољама, и наше народње правилно рукоположено свјашченство : Рабинерима и служитељима свјашченодјејствија (?), — к >е увреде словесног човјека, и одушевленог за народ свој и Церкву, дирају до мозга у костима, јер руше достоинство народа и јавног богослуженија вселенске највеће на земљи Церкве. Но при свем том нека је опадају, она се јур держи, и разпрострања свеудиљ. Здравствујте. Ваш Милутин Тесла с. р. парохии адм." 5. „Благородноме и Благочестивоме 06шчеству восточно православне Церкве У Сењу. Јуче разумјех, да нисте уважили Бла городија Ваша мое протестацие от 28. Јуниа 1852. п. 26. но вјерујте господо, ние Вам то полезно; јер Ви добро знате, и ја злам, што се от почетка мое болести овдје чинило, како се иротезало, и како се окончало ; и ја вам кажем, докле ја мое ухљебление не добием, ви мени благодјејание церковно, оно на кое сам овамо дошао, узтегнути не можете, пак таман да сте ви жене убоге вдове, кое по деветеро дјеце на преслицу хране; и не питасе то, је ли мое положение овдје као једног канелана, Админисгратора, Ефимериа, шта му драго, кад се узму наше ствари с датама и обстојателствама по гражданском закону на разсуждение, ви сте изгубили; и не само у аугустјејшеј нашеј Держави, гди правда на престолу сједи, и закони и судови ио темељу хуманнтета и правде владају, но таман да смо — сачувај Боже — под