Srpski sion

С тр . 454.

СРПСКИ

сион

Бр. 15.

стру под Д. предлог епископа Хакмана о богословским заводима и семанарији, а под Е. о истом предмету његов и еиископа Јовановића и Крагујевића нредлог, под Ж. Хакманов и његов и епископа Јовановића и Крагујевића предлог о уређењу народних школа. Подједно се — рече — ради на нредлогу о уређењу мировине за свештеничке удовице и сирочад. У истом је писму известио патријар министра, да поред најбоље воље, није могло доћи до споразума, да се заједнички предлози поднесу, пошто епископи Шагуна и Мутибарић не хтедоше никако на то пристати, а из каквих разлога није му нознато. Буковинска епархија има — рече — својих посебних интереса. Пошто епископ будимски Атанацковић, није могао учествовати у саветовањима, то ако би и он иоднео какве предлоге, то се рече нада од увиђавности министерове, да се исти предлози, без његова саслушања не могу узети у обзир. Епископ темишварски Живковић умро је у Бечу за време самог скуиа 10, Марта 1851. Министар Тун известио је енископе 3 (15.) Јунија, да се понуњење уиражњених еиискоиија не може ире предузети, док се не сврши Платонова ствар, те их за то упућује, да је проуче, како би се дошло до споразума, да се она једном доврши, а по том да се могу повратити у своје епархије. Како је Платонова ствар свршена, види се из наших чланака: „Пашриуар Јосиф РауачиЛ и владика Платон АшанацковиЛ*. У идућим бројевима донећемо наведени предлог под А. о унутрашњем и сиољашњем уређењу источно-православне цркве, у преводу нашег пријатеља пречасног г. Васе Николајевића, проте и пароха иришког. Иста ће работа добро послужити као грађа будућим градиоцима бити имајућег штатута: о уређењу наше црквено-народне автономије.

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Ириопштио Д. Р. Пошто је Платон предао иатријарху све примерке своје „Аналитике", које је овај дао уништити, издао му је патријар Јосиф ову грамату: I о с и ф % кожик> Л1илост:к> — — ИжЈ во кид'кн'|'и огненк ! хк азмкх сх не = вке ниспослаккш прескАтмгиЈ Д8\а скатма скоа ученикћ! и Дпестолм ХрТстоса истинкш Богк нашк, законоположилх естк ко скАт-ки скоеи Церкки степенж и чинцјкх чинх, изкра* вуи Лпостолк!, сУиже вшскопн и Пастмри, Ш нихже др^гопршлителн^к и до сеги> дне Правитми и плстк1ри стлда ХрУстока онуажј кидгодати и длра, и\же и са/иш Дпостоли К ХрТста Господа полВчиша, сподоблатиса удо стоишлса. Ои/иже окразо,их и ЛЈ/крностк Паша по неиспитанћ1<их Прол1отрет 'А еожТа с^два /их сеги» дара удостоившесд, и не токти* по все = окфе/И^ ученТк>, ПравиаиЈ/иг, и основапоаоженТа / ИХ православнмА нашед вссточнма цгркве, и по начинанТ 'А /Их сја нашед 1ерар\Ти; но и силок> дарованк^х Православно/и8 киир8 и На= род8 Оеркско/И^ кезс/иертнУА па/идти 1/Шнра* тор/ии и крал/ии Дггбст^кишаги) До/и8 & уст $\ и скагш и нун^к славни> влад*кн5фи/их, клаго = Втрокн^кишн/ик 1/Иператоро/их, и вмикилга воекодок* наши/иа, впи величестко/их Францо/их 1ц)сифол»х I. /иилостив^киже сопризнану^^ и сопотвержденм^а ПрТкТлегТи, ил18фе властк и должностк, еже во слјусл 1 ^ повФренаги) Њш& ПатрТаршескагш, ДрхТепТскопскаги; и лИитро* полјтскаги! званТА и) вгк)(Х ва Жонар)(Ти стрТискои нашегш православнагш восточнаги) клагочестТ/Л ©пархТахг д!?\овное попечеше искрен^к и ревностсн^к во користк православнк!А нашеА церкве носити; [на упразненкш сл^ергТм преи>» ск/мрен"кишаги> иногда ©пТскопа Геи)ргТа Хра нислава Престолх сеи ар)(ТереискТи ЕВдилккТа ©п/Јрхш @шскопа Кугра Платижа Иданацкокичка лмдкарскилАХ иногда Пракителствол^х кро/и-к споразВлгкнТА Нашеги) ©гиЈ величествВ ФердТ« нанд8 I. предложенаги*, и т'кл»же ©ги» вели» честкол^х не совершенонг волек>, но по чрезвкЈ-