Srpski sion

Стр . 526 СРПСКИ СИОП Бр. 1?.

треба да га водимо. Но он нам пружа још и велике услуге, наводећи нас свагда на најирече послове и на најзгодније путеве у раду пастирском и тиме нам постаје ненакнадивим савјетником у раду нашему. Госп. епископ Мирон рекао је своју. Њему хвала. А на нама је да прихватимо то и у интересу најузвишеније службе своје да се тијем користимо. И ми и сви пастири у митрополији карловачкој. Један свештеник:.

Народни сабор од 1744 Прилог за иеторију ерпеких еабора. Приопштио 4 Д. Р. Рекосмо на стр. 302. да ће о раду депутације народме од 1741. бити већ говора, што ево и чинимо. Из приложених докумената, може се видети, шта је радила иста депутација у Бечу. На прилогу I. стоји другом руком паписано 8. Маја 1741., а на прилогу II. 4. Маја, што ће бити погрешно, јер прилог I. морао је служити депутацији за подлогу II. прилога. I. Дјела најнуждњејшаја јаже настоит в сеј депутацији народној отправљати: порјадно једино по јединому јакоже положено здје. 1. Блажењејши Г. Патриарх да утвердитсја конфирмациеју Јеја кр. Величества в дјествителное правление народно к службје Јеја Величества и јурисдикции јакоже в духовних тако и в мирских цјелое употребление по привилегии, ибо без Г. Патриарха јако без глави ни за привилегии, ни за прочаја обшчаја дјела сулицитовати можетсја. 2. Притом, непосредствено абие предати мемориал Јеја Величеству, да даруетсја народу нашему в диетје пожунској столици, да једину от духовних, другују от војених, третијуже от политичких, народа нашего всегда имут, по сему бо посљедователно и в комитатјех

и магистратјех мјесто и столици имјетп будем, с тјемже и почтение. Иначе же всегда в попрании и унпчижении будем, и в настојашчеј диетје да возрадим сему сједјенију нашему начало возимјети. 3. Тужби обшченароднија ниње абие приготовити и предати Јеја Величеству да по материи извјестија тужб наших Конфирмацију Привилегиам нагаим во врачество и крјепкое зашчишчение пред будушчеје наше воспосљедует. 4. При диетје нињепшеј пожунској, и по диетје здје абие тепло и нељеностно устојавати, да привилегии без всјаких противних клаузулов конфирмајутсја. Не средственоже настојати, да клаузили в рескриптје издатом 1735. касирујутсја. 5. Тијаже привилегии, да инартикулирујутсја јеже би ми чрез тое силњее зашчишчатисја возмогли, и суди и правленија в народје нашем дјејствителнаја била ти. 6. За десеток неотложно настојати и предлагати, да по привилегиам цјело резолуетс^а и плоди того употребителње да осјажем. Иначе би Г. Патриарх, Епископи, свјашченство, училишча и учители состојати добрје немогут. ниже спори и мјатежи междусобнија, за приходи епископскија и шчоли свјашченическија в народје престанут. 7. Депутацију полномошчнују в трех персонах здје во Виење от трех чинов народа нашего присно пребивајушчују в сиље канцеларии (чрез јуже цјелаго клера и народа нашего дјела и предложенија) вјерњее, удобњееже и с меншим трошком клера и народа нашего исправитисе и совершатисја возмогли би, привилигијално основати и утвердити. 8. Солицитовати да даруетсја нам, да от национа нашего будет утвержден Командир-Генерал и прочи шчабс-офицјери над националном Милициом в правлении (Јакоже и Мажари имут от своеја нации) онже Генерал да висит о хофкригс-ратје несредствено. Ашче ли би невозмогл двор Јеја величества на самаго онаго нашего јединоплеменаго Генерала правление вознадјејатисја, то да даруетсја от лиц хоф-