Srpski sion

стр . 5б8.

СРПСКИ

Б р . 17.

имјенијами оставшими, но конзисториум Архиепископски и Епископски с началними лицами Народними онаго мјеста онаја по правом канонским и гражданским по старому обичају да уреждујут. 23. Между всјеми тјеми вишепомјанутими дјелами, сулицитовати за сабор, собрати се да дозволитисја нам во јеже би дјела требујугачаја исправленија и погрјешности досеље случившијасја в духовних и мирских на против правил и обичаја исправило се и пункти они здје от депутиртов предложени, дјејствителное рјешение возимјели, Народ же к службје Јеја величеству и двору Аустријскому болше и болше управилсја. 24. И сие весма потребно и нуждно јест, чтоб народ наш имјел здје во Виење в коем либо от форшчет једин прилични својствени дом, при немже и церков могла би воздвигнутисја. В коем домје приходјашчи наши депутирти, канцеларија и нуждние к сему персони и Нотариус и прочи несмушчено и непоколебимо пребивали би, и о сем надлежало би временем Јеја величеству предложити молителње, да мјеето нам покажут. Јелико в пјат или шест љет народ наш кирии здје платит, с тјем би могли дом једин в јединој здје вароши купити, јакоже и Лутерани, и Калвини здје имут. 25. Всјеми древними и нињешними заслугами и силоју привилегии протестоват против нападениа унита Пашића на епископи наши, и учиненој јему от тамошних командиров помошчи. Подобње 26. Против епископа Арадскаго безаконо похитавшаго вторују епархију, јеже нетокмо против привилегии јако без позволенија Архиепископа своего и Епископов дерзнул прелстити неправилним челобитием своим кралевское величество, но и против соборних канонов окружно всеја Апостолскија церкви. Не менше же аки Братоубиственик число јединаго знатнаго епископа без всјакој законој нужни ради сластољубиа своего уменшил. 27. Грунтхери да неимјејут јурисдикции над персонами нашего национа (ашче би коему нуждје случило се изселитисја

во другују варош или село) возбраниватИ удержавати насилно имјение, и по смерти их во фишкал свој взимати јего, точију обичное от грунта давати ино ничто, и не давати јему власт дом свој подати или претендирати цјену јего персони, ибо свободни сут нашего народа персони по привилегиам. 28. За малефикантов чтоб јешче пред три дни нашему свјашченику допушчено било, осужденија на смерт исповједити и причашченија удостојати и то не во смра дном мјестје, но на чистом да совершаетсја. и до мјеста суплуции, подобнаго малификанта свјагаченик кромје препјатствија каковаго да пратити возмогнет. 29. Что табула краљевскаја и магистрати во кралевских варогаах начали, ниње же и публицирали да от национа нагаего ником недопуститсја в пургерство и цех примитисја, ниже нагаему человјеку да допуститсја дом, виноград или какав нибуд грунт купити, против таковија несноснија новајлии их в понизности тужбено предложити Јеја кралевскому величеству, да тое насилие Јеја величество ауторитетом своим милостиво возразит. 30. В закључении же всјех сих пунктов, в разсуждение сие представљаетсја: Агаче сиа прогаениа нагаа и невозмогут всја (за грехи нагаја или за инија њекија препони) по желанију нашему во ефект привестисја, обаче настоит нам о сем приљежати, да невознепшчујут о нас јако ничто доброе о себје разсудити и взискати знаем. Притјажание. И сие обшче приговорихом, да по четвртом пуктје ни једин от прочих посљедујушчих пунктов предлагаетсја в сулицитовании, доњељеже первјее привилегии народнија, Јеја кралевским величеством милостивјејше конфирмујутсја. М. п. (црни печат) Арсениј Четверти с. р. Архиепископ и патриарх Србо Илирическиј М. п. Висарион Павловић с. р. Епископ бачкиј, сегединскиј, егарскиј М. п. Василие Димитриевић с. р. Епископ будимски и проч.