Srpski sion

С ТР . 530.

СРПСКИ

СИОН

В р. 1?.

непресјекомаја да би им опредјелило се, а гемајном во времја војни. Во времја же 12. мира да грунти им опредјеленими свободно уживати возмогут. Подобње и 13. От порции, форшпона, прочих тјаготеј паорских да би освобождени пребивали, како би во времја војни себе еа службу готовија представили. 14. Г. Патриарх, Епископи, шчабс и обер офицјери и немеши национа нашего да посесионати будут в державје Јеја кралевскаго величества, 15. као у I. прилогу. 16. И сеј пункт до сабора оставлаетсја. 17. Подобње до сабора. 18. Као у I. прилогу. 1 Ч А ° * 11 П 11 11 20- Ј7 11 11 11 21- п П Г) 11 22. „ „ „ „ 23. По утверждении обшче-народних привилегиах просити за сабор всенародни. 24. И сеј пункт до сабора отложен. 25. Као у I. прилогу.

26. 27. 28. 29. 30.

VI) 11 11 » 11 11 11 П 11 11 » 11

Пристјажание. Као у I. прилогу. Сви потписи као и на I. прилогу, само се још налази потпис Петра Димића, бирова и танача вароши Табане, и што је у место Врето Костантинов, написано Врето Костовић. Потписи Вретини нису писани једном руком, а пред именом на оба места стоји печат његов. На I. прилогу код потписа Врето Костантинов, стоји с. р., дочим на II. не СТОЈИ. (Наставиће се).

0 п и с ерпских фрушкогорских манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) Јеромонаси, дјакони и монаси, котори чинаго одјејанија неимјејут, сут сиј посљедујушчи: Јерм. Николај, Антониј, НикоФор, Павел, Јоаникиј, СоФрониј; јеродјакони: Партениј, Григориј,

ТеоФил, Методиј, ТеоФилакт, Василиј; монаси: НеоФит, Доситеј, Макариј, Симеон, Михаил, СераФион, — којима је зановеђено да нанраве нужне хаљине. Посљедование братии изшедших из монастира, пос.ље љета 1740. 1. Рафаил јерм. изгаел из мон. 1740., по согласију братии изгнан из мон. узрока ради показанаго во визитации 1740. љ. бившеј. 2. Јрм. Атанасиј ЛротопоипЛ тогожде љета изгнан соборним согласием братским купно с РаФаилом јрм. јакоже во первој визитации гласит. 3. Јеродјакон Јов, с благословением братии отишел во св. гору Атонскују на сожитие 1745. и тамо преставлсја. 4. Јеродјакон Филотеј, избјегл 1741., ниње обрјетаетсја в Мачви у мон. Петковици. Написание братии преставлшихсја посље 1740. 1. Проигумен јрм. Михаил, пр. 1750. Апр. 25., по нем остало 10 мот. винограда у монастиру, а 4 мот. дате јего дјакону Григорију; полак воденице код старога мон. остало у монаетир, 100 дрва шлива остало у монастир. Готови новаца 40 дуката из которих дали за јего вјечни спомен парусију т. ј. 75 Фор. вск. Арх и Митр. Г. Павлу Ненадовићу, прочее остало у монастир. 2. Јрм. Јоасаф , пр. 1746. Посље јего ничто неостало. 3. Јрм. Арсениј, случаем спал низ доксат, и тако внезапу умерл. Појего смерти остал у мон. виноград от 6 мот. Преетавилсја 1746. Ноем. 20. в вечер. 4. Јрм. Георгиј, такожде спал с доксата и внезапу умерл. 1750. 31. Дек. По нем кое у чему остало 60 Фор. новаца, винограда 4 мотике, и виноград остал у мон., а новце кое о погребу потрошено, кое такожде остали у монастиру. 5. Јрм. Стефан , пр. 1750. Фев. 20. По јего смерти остало винограда 4 мот. во мон., вигае ничто. 6. Јрм. Арсениј , котори училсја у Москви, преставилсја во Хорватској 1745, По смерти јего ничтоже в мон. остало. Прочтохом братијам соборно Их високонрео свјашченим Арх. и Митр. Г. Павла Ненадовића во осмих пунктах изданаја правила 1749. Авг. 28., и на всјаки пункт отвјет аосљедует отца Архимандрита и братии. И тако на: 1. Правило свјатопочившаго Арх. и Митр. Г. Викентиа Јоановића, ашче и имјелв, но ретко