Srpski sion

С тр . 514. СР ПСК И^СИОН В р. 1?. Број 172 ' ех 1903. през. М И Р о н, по милости БоЉјој православне српске епархије пакрачне епископ, австр. импер. ордена гвоздене круне II. степена кавалзер, љубљеној дјеци својој духовној, расијаној по градовима, селима, пољима и рудокопима америнним, мир и благослоз моли од евемогућега Бога и Спаеа Иеуеа Хриета, а од емиреноети евоје шаље архипаетиреки и очинеки поздрав евој. Љубазна дјецо моја духовна! Чуо сам за плач и сузе милих родитеља ваших, драге браће и сестара, вјерних љуба и нејаке дјечице, знанаца и пријатеља ваших, кад сте се растајали с њима, са кућама својима и сиротињом својом, са селима у којима сте се родили, са св. црквом у којој сте се крстили и св. миром помазали, са гробовима у којима почивају кости милих покојника ваших, па се кренули у далеки свијет, на опаснп пут, на крвави рад, а са надом у Бога, да ће послије пута тога и рада тешкога, бити лакше и вама и вашима, на дому расплаканима. Чуо сам и за уздисаје ваше у даљини, у туђини, за родом и домом, за св. црквом својом, на коју не заборављате ни иреко мора, не заборављате ни срцем, а ни милим милоштама вашим, од мучне зараде ваше одлученима и св. цркви својој намијењенима за здравље своје и својих. Чуо сам и за топле молитве ваше и вашијех, Оцу небесноме, да се што пре нађете на дому својему, а у загрљају, коме се подједнако радујете и ви тамо у туђини, и ваши овдје, на впше мање расконаноме огњишту своме. Све сам чуо и све знам и осјећам с вама и вашима подједнако. Но још Мојсије разумио је на Синају ријечи Божје, да гријеси отаца прелазе „на дјецу н>ихову, и на дјецу дјеце њихове до трвИега и четвртога кољена па те ријечи Божје испуњавају се ево и на нама. За гријехе отаца наших, за немар и лакоумност њихову, а и нашу, стигла нас је казна Божја, коју сада морамо да трпимо. За гријешне пјесме пјанога свијета нашега по сватовима, алдумашима п разнима другима гаднима пијанкама, којима смо оскврнили себе и домове своје, слушамо сада нлач и јаук по српскпм кућама и селима нашима. Због нашега нерада и немара, морамо сада у туђину, у терет, о коме код куће своје ни сањали нисмо. Мјесто своји господари, постали смо туђе слуге, само зато, што нехтједосмо, неумједосмо у властитој кући својој посла си наћи и живјети онако, као што Бог заповиједа. Неумједосмо ни сачувати оно, што је његда било наше, а камо ли удвостручити, устостручити иметак наш. И зато морамо да радимо сада туђпну и на празник, јер њекада нисмо хтјели да радимо себп у млади петак, и у многе друге за рад Богом благословене дане. Сада слушамо туђина као госнодара, јер њекада нисмо хтјели да слушам.о брата као брата; сада уздшпемо један за другим, јер се њекада нисмо хтјели да слажемо један с другим. Сада дјечица српска траже у школама, на земљописној карти, насеобине отаца својих и браће у туђини, јер ми њекада нисмо хтјели у школу, да научимо како ћемо разумно живјети п вјешто радити, и тако пзбјећн сиромаштву и срамоти. Сада плачемо у туђини за црквом својом, јер смо њекада пролазили покрај отво-