Srpski sion

В Р. IV.

Отр . ћ\&.

рених врата њених . . ., и зато откајавамо сада свп за све оно, што су њекада оцп наши, и ми с љима што смо згријешили, јер п стрпљењу Божјем има краја, те „ пијаница и изјелица осиромагиујв, епавач хода у криама, иозајмљивач иостаје слугом ономе који му даје, немарна рука осиромашава, сиромаштво и срамота долази на онога који одбацује наставу, дом безбожнички раскоиава се, и ко безакон>е сије тај жање муку" / Зао је удес наш, љубазна дјецо моја духовна, а све са кривице наше. Алп и велика је милост Вожја, која нас неоставља у злу, него нам показује пут којим ћемо се избавити, и даје снаге да се отресемо зла кога смо се достајали. Милост Божја учи нас, да погрјешке своје и отаца наших можемо окајати ако поштено радимо, ако у раду устрајемо, и ако разумно штедимо, јер „цвјетаће колиба ираведника и вриједна рука обогатиИе", а ако у радише свега има, у штедише свега је још више. Ко поштено ради, ко се довољно труди, а уз то разумно штеди, тај ће и данас код своје куће смоћи себи и својима све, што му за живот треба, ако већ и неможе да поврати натраг све оно, што је његда било наше! Зато не губимо наде, ни ми овдје на дому, ни вн тамо у туђини, него се сви уздајмо у Бога, у велику милост Његову, јер милостив је Бог и многомилостив, само што се милост Његова мора заслужитн, па ју морате заслужити и ви, љубазна дјецо моја духовна. А како ћете заслужити да вам Бог буде и остане милостив? Питање то врло је валшо за вас, који сте у приликама таковима, да свакога часа можете да скренете са пута правога, и да увриједите Бога и уништите досадању муку вашу, и изгубите наду, са којом сте пошли и дошли у нову, у туђу земљу. Ви сте пошли и дошли у ту нову, у туђу земљу с намјером да стечете оно што вам је од земаљскога добра вашега код куће пропало, нестало, ил' што никада ни имали нисте. Тециво може бити двојако, са благословом Божјим, и без благослова Болфга. Користи праве и трајне може бити само од благословена тецнва, а од тецива грјешна, нема корпсти никоме никада, јер каква је корист човјеку, ако стече сва блага овога свијета, а оштети душу своју? вели нам Христос Сиаситељ наш. Чувајте дакле душу своју! Душа је наша од Вога, од Божје душе душица, а зато мора свагда на Бога да мисли, Бога да се боји, Богу да угађа, и по закону Божјем да живи, јер као што се дрво осушн, кад га ишчупамо с корјеном из земље из које је никло, и корјен му оставимо у зраку, тако и душа наша пропане, ако не остане код Бога, ако нас не спаја с Богом вјера, нада и љубав. Зато, дођете ли када у искушење, наиђе ли на вас сотона, који би хтио да вас одврати од Бога, па да не служите и не угађате Богу, него жељама свијета и вијека овога, а ви се понајприје прекрстите православним крстом својим, и одговорите сотони као што му је и Христос Спаситељ одговорио: иди од мене сотоно, јер иисано је: Госиоду Вогу својему клагшј се, и Њему јединоме служи! Чувајте дакле душу своју, која је Божја, а уједно је и иравославна. На св. крштењу постала је душа ваша православном, и спојила се за сав живот свој са св. иравославном гррквом нашом и вјером и науком њеном, н која би се душа откинула сада од цркве своје и црквене заједнице наше, та би пропала, као што пропане и онај листић кога откинемо са дрвета на ком је израстао. То вам говорим зато, што се бојим, да ће на вас осамљене, ослабљене, налијетати тамо и такови искуситељи, који ће можда хтјети да вас одврате од цркве и вјере ваше православне, ал ви реците таковпма искуситељима, да сте од

Ј