Srpski sion

В Р . «21.

ОРПСКћ

О тр. 651

различними сјемени насјејана; риболовна бара, зовома Кувалово, ири неј ливада 5 коса. Салаш на грунту монастиреком Гасоа зовоми, на том салагау 12 волова и 60 глава говеда свакојаки, 15 коња пољских, 195 оваца с јагањци, 20 коза, и тамо кућа, трском покривена, млечар трском покривен, башча са шливама младицама до 500; бунар, гај на Зоваљу, гај више монастира, 2 воденице на Банковци на грунту мон. Гргетега, воденвца на грунту спахијском зовома Шливарка, воденица на грунту монастирском, све са свом оправом, 3 кола волујска, каруце с хамови немачки и уздицами, талиге, 4 коња теглећа. Сеј монастир имјеет своЈа нривилегији: 1. От ЈосиФа римскаго императора у оригиналу, на неј печат у месингу, на златном гајтану висит, издана 1706. Анр. 9. у Бечу. 2. Патент от граоа Караз>а издати у Петроварадину Окт. 15. 1702. 3. Патент от нринца Са®ое издати 1696. у Петроварадину Септ. 14. 4. Резолуциа от обрдирекцие от Калиника издата у Осјеку 1724. Окт. 20. за десетке шелевреначке. 5. Книга от Шимоде армицара издата у Сланкамену 1725. за десетке. 6. КонФирмација нривилегијска от императрици и кралици Марији Терезији у червеној кадифи оправлена, печат от месинга висит на златну гајтану, издана чрес хофдепутацију 1746. Дек. 20. у Бечу. 7. КонФирмација тјехже нривилегији, издана чрез канцеларију мажарску 1747. Јан. 19. 8. Копија от обе конФирмације видимирате кралевским печатом, с реамбудациом и нланом у оправи. 9. Реамбулација на немецком језику у оришналу с печати господскими и коншискими утверждена 1747. Дек. 23. 10. Резолуција на прогаение мемориала от генерала барона от ХенгелсхоФен рад шуми кариовачкија, издана 1748. Дек. 24. у Карловци. 11. Копиа от привилегие видимирата чрез камера провизора Петра Антонија Валтера у Петроварадину 1711. Марта 27. 12. Копиа от патенте Леополда императора видимирата ц. к. хунгарске канцеларие заклетим нотариусом Емериком 1695. Авг. 31. у Бечу. 13. Русовој от московских цареј императоров всеросијских Јоана Алексијевића и Петра Алексијевић, дарована от созиднија мира ^зрчг ОРПОКИ СИОН 1903.

(7193-1685.) на папиру червеним таФетом покровена ; печат от месинга на свилену гајтану. 14. Русовој от влашких бјегова Јо СтеФана воеводе, и Јо Василиа воеводи, дароват 1642. Сеп. 5. на пергаменту, печат сребрн позлашчен, на јединој страни образ Благовјегаченија пр. Богородици, на другој страни волујска глава с надписом: КасилУи којкодд / И олдлкск У и , на гајтану исплетеном свилом червеном златом. 15. Привилегиа или русовој на папиру влагаки ппсан, дароват от воеводе угровлахијскаго Јо Константина Басараб, љета от созданија мира 7215.-1706. Дек. 20. 16. Привилегиа у оригиналу на пергаменту сербски написата, печат от бјелога воска привезан гајтаном от червене свиле, дарована св. Јоаном деспотом сербским во градје Беркасовје 1496. Маја 4. 17. Копиа вигаеиоменуте нривилегие на латинском језику, видимирата обрдиректором славонијским и осјачким Г. Калиником 1711. Фев. 19. у Иригу. Преведена е сербскаго на латински јазик вицегенералом г. Јоаном от Монастерли. Сего монастира сут хумки и ограниченија: 1. От востока хумка Ћунрија у селу Крушедолу. 2. От востока пак Саве Миина хумка. 3. От полудне старог кнеза Багачина хумка. 4. От полудне пак код церкве у селу Шелевренцу Камен хумка. 5. От зацада Пиколе Сашина хумка. 6. От запада пак Коин гроб хумка. 7. От иолуношчи Убавац хумка. 8. От полуношчи пак Стублина хумка. Сеј монастир досаждение имат от села Крушедола жигелеј. Такожде и от Г. барон Пеачевића еирмијске вармеће Феишпана у своих грунтах. Вспр. Г. Арх. и Митр. Павел Ненадовић изволил сему мон. уктиторитисја, и дал 2 парусие за свој спомен вјечити на молитвах свјатих и својеј Фамилији живих и преставлшисја сродников и родителеј: Живих: Усопших: Арх и Митр. Павла, Ненада, Јакова, Јелисавети, Павла, ЈосиФа, Павла, Сари, Сосани, Стани. Стани. 42