Srpski sion
Б р. 21.
СРПСКИ СИОН
За други разлог уништења рада наше еп. скупштине од 9. Апр. о. г., навео је саборски одбор то, да она није била власна за донашање решења с тога, што у њој није било натполовична већина чланова.. У одлуци се рекло: „Кад је по чл. ХП. еп. уређења одређен број скушптииара 62, то се мора узети да натполовична већина у таком случају износи 32, а не 30 или нравије 29, јер је толико било скупштинара, а 30. је био председник." „А и кад би се узело да број еп. скупштинара изности сада само 59, јер нема главног школског референта, 1 воћинског протопрезвитера 2 и једног учитеља воћинсклг протопрезвитерата, и онда још увек натполо^. чни број еи. скупштинара износи 30, а не 29, јер се председник не може рачунати у тај натполовични број, јер он није с^упшги-нар, већ је иредседник, а по § 11.* саб. убројства не броји се нредседнЛк саборски у натиоловичну већину. Ако се председник може убројити у патполовичпу ве&ину, онда се мора уброЈИти и у укуипи број, то је бар конзеквенција, јер се натполовична веЛина рачуна ирема укуином броју, и тако би се морало узети, да је упитном приликом требало да буде 59 скупштинара (1 председник, свега 60 чланова), а било их је присутно 29 еп. скупштинара -ј- председнпк свега 30, дакле само ноловица, а не натиоловична веЛича у коју би у овој прнлици сачињавао већи број скуиштинара него 30, а то је 31 скупштинар колико иак није било". Овако г. др. Жарко Миладиновић, а ио њему и саборски одбор учинише рачун, рачун без бирташа!
1 Какав је новнавалац нашш автономних ствари г. др. Жарко Мидадиновић, види се из овога, да он ве вна, да се у XII. чл. наводи реФерент нар. школа, а не главни реФерент. Главни реФерент, као референт нар. школа у Архидијецеви, има само у арх. еп. скупштини места, а у осталим епархијама реФеренти нар. школа. У аагради рече се: „а шта је са замеником истог?!", шта је? Да је г. др. Ж. Миладиновић завирио у штампан „Извештај" нашег ен. школског одбора од пр. г., наишао би на стр. 46.: „— Дужности реФерента и перовође еп. шк. одбора вршно је свагдањи кон8историјалпи биљежник, а кон. Фишкал давао је нотребна мнијења."
2 У аагради рече се: „којег сада има, јер је иза-
брат", јесте сада 27. Септ. (кад је донесена одлука) има
га, ад је исти потврђен тек маја, но томе, није га било 9. Априла.
Да је ко други овакав рачун учинио, ми се овде не би чудили, а не би му се чудио ни остали паметан свет, ал када га учини главом г. Жарко, и то онај Жарко, који у свом „Тумачу" друкчије протумачи шта је то натполовична већина, као што ћу навести; онда се и г. Жарко и чланови саборског одбора показаше као рђаве рачунџије, а то Јв зло и по њих саме, а и по народне ствари, јер рђави рачуни могу и њима и народу штете нанети. Да се г. др. Жарко показао у горњем рачуну као рђав рачунџија, ево му доказа. Г. др. Жарко на своју несрећу позва се на § 11. саборског устројства, по ком као да се председник не Јроји у натполовичну већину. То позивање даде ми повода да завирим у његов у,Тумач и , и да видим, шта је код §. 11. саб. устројства рекао. У његовом тумачењу истог §. наиђох на ово: „— — Овде се има троје разликовати: 1.) Конституисање сабора, 2.) Донашање одлука и 3.) Промена саборског устројства. Ас1 1 ) Код конституисања сабора потребна је натиоловична (апсолутна) већина изЕбраНИХ (дакле и личних) иосланика, према томе довољно је за конституисање саборско 38 3 изабраних чланова саборских, који бирају часнике саборске. А(1 2.) За донашање саборских одлука потребна је натполовичиа већина свих саборских (и личних и изабраних) чланова, дакле најмање 42 4 саборска члана изузевши, кад сабор бира саборске- часнике, јер је за тај случај довољно и 38 иосланика. Из овог се види, да не стоји оно, што је у поменутој одлуци рекао г. др. Жарко Миладиновић и саборскн одбор. Та из самог § 11. саб. устројства и тумачења г. др. Жарка види се, да се и председник рачуна у натполовичну већину за донашање одлука. По чл. ХП. еиархијске уредбе од 1871. састојп се наша еп. скупштина из 62 скупштинара, и то из 6 личних — вирилних и 56 изабраних скупштинара. У личне се 3 Пошто је број бираних саборских послааика 75, то је натполовична већина 38. 4 Иаабратих посланика 75 и 7 вирилних (патријарх и 6 епископа), износи 82, натподовична већкна 43.