Srpski sion

Стр. 722.

СРПСКИ

сиоа

Бр . 2б

позив сабора да народу што више помогне, да му скине с његових плећа излишан терет. На приговор зрелијих и уви^авнијих људи, да не би било савесно укидати исти принос, пошто се од њега не подмирују само плате епископске, које у осталом и не требају његове подмире, него се њиме подмирује недостатак парохијске дотације за горњо-карловачку епархију, оправке катедралних цркава, бележничке плате код еп. власти и томе подобно; устаде г. Клицин, те свечано изјави у сабору: „да и ако није стари парламентарац, али ипак толико зна, да сабор има право обуставити прикупљање тога приреза." Да је овако што г. Клицин изјавио у београдској народној скупштини, довикнули би му посланици из народа из опанака: ја како брате, како да нема! Овакоје на његову изјаву веИииа саборска иросто усвојила његов иредлог. Одмах сутра дан по његовом усвојењу, увиде и већина, да се „затрчала" усвајањем предлога младог парламентарца, те г. др. Жиша МихаЈловиЛ предложи у име одбора: „Да се упути саборски одбор, да обустави ексекуцију саборских трошкова, где су те расписане 2) Да се сви дугови вер. приноса и саборских трошкова, који су старији од 5 година тришу 3) Да се остави општинама 10 год. рока, да плате прирез за последњих 5 година 4) Да вер. принос и саб. трошкови и даље остану и унапред се редовно плаћају, чиме се јучерашње решење саборско у овој ствари модификује." И ако су зрелији и уви^авнији људи приговорили и овом предлогу; већина да олакша народу своме, прихвати предлог одборски. Тим је закључком измењен поменути §. 27. в.) I. В. кр. рескрипта од 1868., те је с тога дужноет саборска била, да се са образложеном преставком обрати за превишњу потврду. У место тога, сабор је и исту своју одлуку доставио саборском одбору на извршење, што је овај и учинио, обуставивши расписане ексекуције, и подједно

ју је подиео уг. мпнпстру пред-.едиику да изходатајствује за њу превишњу потВ РДУКао што се из отписа министеровог, ког у целини доносимо на стр. 706/7. види, није је он могао подастрти на превишњу потврду. А није могао с тога: „— што је иста нејасна и даје ^а^ода супротним тумачењима, за тим и поглавито дужно и по могућству најпространије очување заинтересованих фондова, и најпосле то, што безусловна потреба намишљеног поступка обзиром на имовно стање појединих општина ничим није доказана." Ову моралну ћушку могао је и требао „мајски сабор" уштедети и себи и народу. А уштедео би је, да није своју одлуку донео што-но реч на врат на нос, и да је већина послушала савет зрелијих људи, да исти предлог одборски треба добро проучити. Пошто је за тим министар у своме отпису — као што се из њега види упозорио саб. одбор на неоправданост да се н. пр. Митровачкој и Вел. Кикиндској црквеној општини опрости вер. принос, дочим су га толике сиромашне општине платиле, па и оним, који су свој дуг признали издавањем обвезница, позвао је саб. одбор, да настоји, да се свом строгости а помоћу епархијских и политичних власти заостали дуг вер. приноса утера, и где се не може утерати, да му ради трисања поднесе образложен предлог и то груписан по појединим епархијама. Изјавивши саб. одбору, да нема ништа против тога, да се црк. општинама, које заостатке обвезницом осигурају, до зволи 10. годишњи рок за уплату истах, односно да им се дозволи, да га у оброцима исплатити могу, позва га да установи; I) Које су то општине, које своје заостатке у опште платити не могу 2) које су, од којих би се заостатци одмах у једној своти истерати могли и 3) којим је општинама потребно дати дозволу, да своје ваостатке у оброцима отплате. И кад човек беспристрасно размисли о поменутом закључку саборском и от>