Srpski sion

СРПСКИ сион

ЈВ р . 24.

нити и измене у приватним задужбинама, којима је управљао свагдашњи митрополитпатријарх са асистентима односно данас саборски одбор. И кад овако стоји са. Текелијним фондом, ми јако сумњамо, да ће саборском одбору иепасти за руком, да постигне оно, што је мислио постићп својом преставком и изашиљањем депутације у Пешту и Веч. И као што смо љубопитљиви били, шта ће радити ако се не опозове министрово решење у погледу верозаконсгсог приноса и саборских трошкова; тако смо исто љубопитљиви, шта ће радити. ако се не опозове — што ће тешко бити и крунино регпење о Текелијном фонду т. ј. да ли ће оно чинити, што се пре^ашњем одбору замерало што није чинио. Да је потреба продужења саборских седница ради прорачуна за 1903., ради ревизије непрегледаних рачуна од 1899. и ради административних послова; то су умесна искања. Ну, оно, што је најнужније за продужење еаборских седница, на што се толико дуго чека и од чега зависи истински напредак на црквено-просветно-на родном пољу, а то је тако звани данас „законодавни рад саборски"; о том питању нема спомена у поменутом закљудку саб. одбора, и ако би се продужење саборских седница иопајчре шим игтањем задобити могло. Знамо, да ће нам се добацити фраза: пошто немамо гаранције за уставно решење саборских закључака; не може се сабор ни упустити у такав рад. Е лепо! Ако ли на то ушчекамо, можемо слободно чекати што-но реч куково лето. На то чекајући, не ћемо никад средити и уредити нашу црквено-народну автономију, и тако радећи, не дај Боже, да нам је други и против напхе воље, не уреди. Нас досадашњи наши неумесни поступци нису ни мало научили памети, ми остајемо они стари, па за то нам тако и иде добро! * * «• Овај смочланак написали пре него што

су изишли отписи Његове преузвишености г. министра председника грофа Стефана Тисе од 22. о. м. у којима се вели да Њ. В. није потврдило закључак о саборским трошковима и верозаконском приносу, односно да Њ. В. оетаје при својој одлуци од 22. Окт. у погледу Текелијна фонда, те се еаборски одбор позпва да изврши оба висока налога. Саборски је одбор у погледу верозаконског приноса закључио, да се краљева одлука узме на знање и поднесе сабору да донесе другу одлуку, а у погледу Текелијног фонда закључио је: „Да се преузгшшени г. угар министар председник извести, да ће овај саб. одбор онда моћи поступити по овој ствари, када у смислу саб. устројства срп. нар. цркв. сабор у овом предмету одлуку своју донесе и Његово Величанство исту санкционише". Саборски одбор није хтео да извриш превишње одлуке Његовог Величанства у погледу Текелијног фонда, он је дакле учинио оно, и/ша до сада у иодобним ириликама није учинио пиједа,н саборски одбор. Ово је први случај, да је саборски одбор одрекао послушност извршењу превишње одлуке, до чега није морало доћи, да се мање конч>ерисало и у Новом Саду и овде у Карловцима, а више мислило бар хладнокрпније. Излагати на коцку за ствар, чије се решење као што наспоменусмо не да с разлогом побијати, не само судбину саборског одбора него и целе наше цркв,народне автономије; то је мало сувише велика одговорност, коју је саборски одбор узео на своја плећа.

ЛИ СТА К. В е с т и. (Архијерејска служба). Његова Светост преузвишени Г. српски Патријарх Георгије благопзволео је први даи Вгакића одслужнти св. архпјерејску службу у саборној црквп. Божићњи поздрав Његове Светости, прочитао је високопречасни г. архпмандрит Крушедолски Анатолије Јанковић.