Srpski sion

јвр. 1.

С тр. 19.

појединце, него пошто се увреже, убијају н потомство и сав народ наш. Колико има, на жалост, породица, које носе на себи последице греха предака својих ? Очеви и мајке, којима је поверено најсветије благо, подизање и одгајање подмлатка народнога, на вас се обраћам: не убијајте лакомисленим животом здравље деце ваше и свега народа, не жртвујте за тренутке варљиве сву будућност крвп п рода вашега! Како да осудимо оне мајке, које се избезуме, па забораве на Бога, на себе и своје, те хогимице одбацују од себе највеће благо, убијајући пород и трујући живот свој ? Жалосних примера има, не било их, много, који вас поучити могу, да се и помисли на такав грех чувате. А ја вам велим, да је оно срећна и од Бога благословена породица, коју прихваћа што већи број подмлатка. Благо родитељима који су окружени многом и здравом децом, — благо и народу који има што више таких породица! Имајте и то на уму, када се жените или удајете, да добро промислите шта чините, јер веза мужа и жене не везује со за дан за два, него до краја живота. Од те везе зависиће срећа ваша и овога и онога света. Зато се чувајте варљиве примамљивости, не прецењујте телесну лепоту, кад она и тако вене, ни богатство, које лопови могу поткопати и покрасти; не запостављајте здравље, честитост и мудрост ничему на свету, јер у томе је права лепота, срећа и богатство. * Не могу овом приликом још да вас не упозорим на један врло важан покрет, који се од неког времена и у нашем народу опажа, и који нам свим могућим срествима сузбити ваља, а то је што се многи селе из своје постојбине, да траже себи нову домовину, где мисле да би могли лакше и безбрижније живети но овде. Истина је, да су врло тешка времена настала, те није чудо, што многи изгубе и наду, да ће се она побољшати. Земља не доноси толико прихода као пре тога, јер је аренда скупа а порез велики, потребе наше расту све већма, а честе неродне године до очајања доводе човека. При свем том и бездушни агенти, знајући невољу, која нас тишти заговарају наш лаковерни народ, да се сели у Америку, обричу му златна брда, куле и градове, у изглед му стављају, да ће се за кратко време на врло лак начин обогатити. а овај не разбирајући много о томе да ли је све то истина, продаје у бесцење своја, тешком муком стечена имања, полазн у бели свет, да понајвише са свим пропадне. На далеком путу потроши и оно мало новаца што му је по исплати дугова још преостало, а кад у Америку стигне, не може да нађе себи посла и зараде, јер је неук и невешт у том послу, који се тамо тражи, увиди одмах, да је преварен и да је све то пресна лаж. што су му ти себични, бездушни агенти говорили и обећавали, увиди, да не тече ни тамо мед и млеко, него да и тамо у далеком свету, ако не ће од глади да умре, мора још више да ради, него код своје куће ме^у својима. Дошао би радо натраг, али нема троппса, пати се и на даље бедан, па тужно помишља на своју домовину, где је и поред својих скромних прилика, ако је био вредан и штедљив, могао живети скромно и задовољно. Зато вас ево и ја, ваш брижни архипастир, коме највише на срцу лежи благостање и напредак повереног му народа, преклињем и молим, да не слушате те пробисвете и варалице, који вас због својих личних интереса наговарају, да се селите одавде, — не остављајте земљу, која вас је одхранила, ни гробове својих милих и драгих, ни цркву у којој сте се крстили и која вас је вери прадодовској научила, — не напуштајте своје куће и огњишта, пријатеље и родбину вашу, не тражите преко хлеба погаче, јер запамтите што вам кажем, да вредан и поштен, штедљив и разуман човек моћи ће се и овде и поред најтежих прилика одржати и напредовати.