Srpski sion

Бр. 1.

СРПСКИ СИОН

Стр. 23

шчајутсја 8а грјехи и безаконија нашја. Сим же всјем обаче јеет виновно отцев духовних и мирских свјашчеников неискуство и нерјадение. иже непоучајут парохиан своих Христиан, по всја дни, или поне в недјели, праздники заповједем Божиим и церковиим, блаженствам и совјетам евангелским, таинствам и тјех вјежествам и прочим добродјетелем. Наипачеже молитвје Господње, отче наш, вјерују и Богородице дјево, и прочим, јакиже указасја во свјашченическом втором правиље. Подобње, и что некрешчајут с треми погруженпјами, и неимјејут чиновних крестилниц: и мнози обрјетајутсја свјашченици ненастављајушчи народ ходити в церков на молебствие, самиже неходјашче, и многажди звоњат, а во церков неходјат, ниже правила чтут. Ни литургии в праздники и недјели бивајут, и тако јавно, да кромје правила и народ неучат. Јешче котори без крешченија свјатаго, исповједанија и причашченија иомирајут, и случајушчајасја беваконија утаевајут и необјављајут. Онија четире книги, т. ј. крешченија младенцев, вјенчанија, погребенија, исповједанија и иричашченија парохиан своих, толико много љето неписали. Нзеци же страха ради нињешнија визитации, гдјекого и писали, обаче и то нечино, ниже по формулару, без трекратнагоже браку сочетавајушчихсја оглашенија, незнајушчих Божија заповједи, вјерују и Богородице дјево, како јавно јест, мзди ради вјенчавали. Над всјемже тјем, что не само неувјешчавали и непринуждавали Христијани евоја, во јеже би дјети своја во школу в научение давали, кои и главњејши грјех јест: но и сами дјети своја недавали. За кое ашче бисја јавно изискала вешч, может бити дабисја обрјели свјашченици, ни јединаго правила, имиже обвезани сут обучаватисја правити живн своју, и дјело званија своего, јакоже во церкви Божиеј, тако и в домје своем и на всјаком мјестје подобајушчее да нису извршивали, нити седержавали, но ниње перстом коснутисја хотјели к тому труду, како јавно по всјем Сремје говоритсја. Да ова правила нису исполњавали

свјашченици и дјакони, но посље свјатопочившаго Арх. и Митр Г. Викентиа Јоановића, ова подерали, и ова спалили, оле прокљатаго разврашченија и безстрашија, јеже јавно јест преступление и противство правилам свјатим и заповједем Божиим. Понеже св. апостоли и св. отци о хранении св. правил сице утвердиша и повељеша, да всеју силоју и всеју мошчију должни сут Архиеплскопи, епископи, протопресвитери имјети стражбу, о свјашчених каноњех: Поручено бо јест им твердо собљудати ја, да ничто от них преступаемо, и забитием пременуемо, ни изисканием остављаемо; ибо во он ден в муках оњех, изискано будет. Храњашчи бо свјашченија канони, владики Бога помошчи сподобљајутсја: сие же преступајушчи, в конечное осуждение себе влагајут. Божественим каноном несохрањаемим различна преступленија бивајут, от тогоже гњев Божиј сходит, многи казни и посљедни суд. Тому всему повини сут свјатители и свјашченици, не бдјашче ни стрегушче винограда јеже јест церков. Но преступајушче во обиду по њекоеј страсти, или по неразумјенију не бојазни вишњаго страха, јегоже кљалисја сохранити и судби закона и правди Божија, горек суд таковим и по дјелом во8дајание будет. Правила св. апостол и богоносних Отец, тако судјат свјатителем и свјашчеником: Свјатители и свјашченици, не имушчиј Божествених книг, нечитајушчи тија, ненастављајушчи народ, и мирсти свјашченици недајушчи чад своих во научение, да извергнутсја: Причетником своему епископу повињаватисја, а противљајушчисја наставлениам своего еп!1Скопа, да извергнутсја. Еиископи и пресвитери, ашче не крешчајут с треми погруженијами во св. крешчении крешчаемија, њест крешчение: Требје јест трижди погружати, а не поливати иначе же сстворивше зловјерно јест, и да извержени будут. Непребивајушчи же в церкви до конца правила, отлучени да будут. > Свјашченик в корчми јаст и пити хо-