Srpski sion

С тр. 50.

ОРПСКИ сион

вр. 2.

дана после сабора, рече му: „Сл8жителго нашемВ архидЈакон8 кур ВасилЈго мир и благословеше б8ди сб вами, а по сих знамо да ће васћ св8да питати христаани, за нихово облакшен1е к8да проходите, а незнамо хоћетели бити 8 п8нтови разумели 8 чему нима бмва облакшеше, првпо цесарско в-ћличанство вств заповћдило, да се сва ШлавонГа и горни и долни срћмв изнова препише и у цесарски дворв пошле, и како се наће по вр^дности, онакоће и бреме метати 8 напр^дакв, и нигца пр-ћко мере н^>б!5десе надалге нима налагати. др8го пр^ма дрбги земл^а и кралћвина, само и лани и сада полакв квартира се по срЉмб меће, заш,о да се нисмо тКжили, било би двоиномб на квартирВ лгоди, него колико и лани и сада еств, 8 том$ имв се полакБ квартира скинбло, треће, ни трећи талв сада форшпана бадиава недак), после наше тбжбе, заш,ое права цесарска заповедв изашла, да се ником8 без новаца кола недаго кроме кои правомв цесарскомв сл 8 ж 6 омб или посломб ходи, то естБ ком8 сведочи кригсБ комисарско писмо, а др8гомб никомВ ни кола ни вла ни пића него за новце да се наће, четврто, цееарско величанство вст п8тв свакомВ 8 срћм$ нашимБ лгодма отворило, ако тко без рег8ле комисарске би силома фадршпонБ 8 напредакБ 8зимаи>, или др8г8 каково годб досад8 и сплВ чинио, да можете ома за то на ишпекциго и генералатв осечки доћи, пот^жити се тако пише, ако би нима г. ишпекторБ и г. генералБ правицб не8чинио, да имад8 опетв 8 цесароки дворв изнова такове т8жбе прпноситп и тое вћлика милостб цесарскога величанство када ни на т8жб8 8 свои дворБ призива и п8гца, пето, скин8та вств нима Ш брашна проф$нтекаго она скКпа цена, заш ,о хотелисВ готовими новци, по осамв новаца ок8 наплаћивати како в 8 оно врћме било, и 8 том8 много хиллда форинти и»стало, како и само цесарско величанство 8 пВнтови говори, да и 8 том8 браганб и жит8 велико гхомилован1е и облакшеше вамв есмо Вчинили, а да се нисмо просили, не би натрагБ 8 естествВ примали или натури, него с тешкомБ е§ек8ции >мБ пош,8 ком8 драго наплаћивали, и толико и толико

хилхада фшринти би изнесло; шесто и 8 напрћдакБ се цесарско величанство обе1цава, како долни ср'1ћмБ, тако и 8 горни даће свак8 милостб на нима дрвжати и правиц8 чинити, како и за оне пл8гове обеш;ало се да се хоће по информацш г. ишпектора осечкога нима правица 8чинити, тако можете раз8мнимБ лгодма сказати, да ми нисмо горе т8жбе дали, онда би башка видели, каков8 би тегот8 подносили, много различн8, толико васпомените нима. св8да, да се имад8 христ1ани старати, деп^татскимгв бечкимБ тротнкомб , како нагаимБ тако и и>сталимв кои с8 се нама тр8дили, а нека самв 6 огб раз8ме нагав толики тр8дБ и бриг8, 8 том8 смо већБ и нага8 снаг8 пог8били, паки нека се моле бог8 и за нагае здравие, ми докле смо живи, 8 чем8 могли б8демо и на далше спомоћи бити не б8демо се отрекли. Прочее мир Христовв б8дч сб вами аминБ. Р. 8. А знаите и воиаичка села и шанцовб да их е цело от квартира цесарско величанство за сада забранило и 8 напредакБ гош;е 8 болши разлогв еств се и >беш,ало наредити." Да л' је осим публикације ових олак шица, због којих је митрополит Вићентије Поповић с народним посланицима. ме|>у којима се налазио и обрштер Текелија, и један капетан из арадске крајине, подуже времена провео у Бечу, молећи за поменуте олакшице, још што ро^ено, не знамо, ал' биће да је на истом сабору било говора и о другим стварима. По писмима митрополита Вићентија Поповића, која је писао из Беча митрополиту Мојсију Петровићу, стигао је он у Беч око половине Октобра 1719. и .бавио се у Бечу до пред крај Октобра 1720. ТТТта. је све митрополит Вићентије за то време у Бечу радио, види се.из његових писама наведених у „Споменику" XXXIV. кр. српске Академије, у прилозима под бр. ХХШ.—XXIX.