Srpski sion

Стр. 40.

СРПСКИ

Бр. 2.

Теши нас обећање пресветлог г. оделног нредстојника др. Светислава Шумановића „да ће се у недалеком времену уредити бар питање актуелних и акутних верских одношаја", и ми држимо, да ће пресветли г. Шумановић и одржати своје јавно дато обећање. А биће му одржати га у толико лакше, што ни ми источно-православни Срби у Троједниди нисмо за то, да се реципира угарски женидбени закон, као што је предлагао народни посланик г. Стеван Ковачевић. Не, ми то не желимо и не идемо тако далеко у слободи верских одношаја. Ми ћемо се задовољити тиме, да се рецииира 1ЛП. зак. чл. уг. од 1868. „0 одношаЈу узакоњених хриш~&анских вероисиовесши који гласи : „Док се год равноправност верозаконска законитим путем на основу члан. XX. од 1848. не уреди, одношаји хришћанских вероисповести овако се наређују. §. 1. Свакоме стоји од воље, држећи се законом одређених условија и Форми, у крило друге вероисповести, односно у други верозакон прећи. §. 2. Прећи је ономе слободно, ко је навршио 18-ту годину свога века. А женске после удадбе могу прећи, ма и не навршивши толико века. §. 3. Ко је рад прећи, био члан које му драго цркве, изјавиће ту евоју намеру у приеуству двојиде сведока, које сам собом изабере, пред свештеником своје дркве. Ш кад ирођу 14 дана, иосле ове ирве изјаве, а најдуже ире 30 дана, у присуству оних истих сведока, или других, које ће такођер сам изабрати, наново изјављује иред свештеником своје цркве, да и даље остаје при својој намери, да ће да пређе. §. 4. Ко је рад прећи, како о првој тако о другој својој изјави изискаће од свештеника, пред којим је своју намеру нредаска изјавио, за сваки пут особиту сведочбу без штемила. §. 5. Ако свештеник захтевану сведочбу у ком год случају, из кога му драго узрока, не би 1 дао: о учињеној изјави за сваки иут посебице сведочбу без штемпла дају сведоци, који су тамо били. §. 6. Кад овако добивене сведочбе прелазник покаже свештенику оне цркве, у коју је

рад да пређе, дотична је црква тиме потпуно овлашћена да га прими у своје крило. §. 7. Свештеник, коме је прелазник своје сведочбе показао, код кога је дакле прелазак извршен, дужан је о томе известити свештеника оне цркве, којој је ире тога ирииадао арешавши. §. 8. Дела онога, што је прешао, суде се после преласка му но науци цркве, у коју је прешао, а догме оне цркве, коју је кроз то оставио, ни у чем га више не вежу. §. 9. Код мешовитих бракова код особа, које су од порекла различних хришћанских вероисповести, зарад трикратнога оглашења нозивају се евештеници обадвеју страна да огласе. Ако то свештеник које код стране не би хтео чинити, с донесеном без штемпла сведочбом од двојице сведока, да је онај свештеник да огласи позиван — довољно је оглашење и свештеника једне странке. §. 10. Кад је већ трикратно оглашење било, па свештеник које етране не ће још да изда одпустно писмо : отишавша два сведока од стране брачног пара, замолиће да им изда одпустно писмо, те у случају да издати не усхте, један ће од сведока запитати свештеника: да л се јавила брачноме пару каква ирепона или не? 0 повољном или неповољном одговору свештениковом на то иитање, издају сведоци без штемпла сведочбу, која потпуно накнађа одпустно писмо. У случају да свештеник пријављену препону затаји, осим што ће га власт његове цркве казнити, казниће се глобом од 500 ®ор. и загвором, који може трајати до по године дана. § 11. Мешовите бракове може ма које стране свештеник правоваљано свршавати (венчати). §. 12. Из мешовита брака деца кад се роде, мушкаиду наверозакон очин, аженска на материн. Ма какав уговор, закону противан, реверси ил уредбе ни одјако не важе, нити ће и у ком случају стећи моћи правне силе. §. 13. Васпитање деце у вероисповести не може изменути нити смрт којега год од родитеља, нити коначни по закону развод брака. §. 14. Ако којегод од родитеља пређе у верозакон други, нег што га се најпре држао, деца која још ние.у 7-му годину навршила, иду ио роду (по полу) за оним, што пређе. §. 15. Пре венчања рођена, ал браком легитимонана (озакоњена) деца, у ногледу верозаконског васпитања, стоје под једним истим нравилом са децом законито рођеном.