Srpski sion

СРПСКИ

сион

Стр. 91.

ново црихвати, и да умре као православан владика. Е на вечан епомен владици ЈеФрему Бањанину и Бог да му душу онрости!

о ванбрачној деци. (Продужење, вида број 24. ирошде године ) — Драгутин Драгојеви^ XIII. Која се деца узимају за законвту ? 0 томе грађански законик у §. §. 138. 156. 157. 158. и 159, говори ово: §. 138. Узима се да су рођена у женидби она деца, коју је родила законита жена седмога месеца после склопљене женидбе, или десетог месеца после смрти мужа или после коначног разрешења свезе женидбене. §. 156. Али ова правна претиоставка ради ранијег рођења настаје онда тек, ако се је муж, који пре венчања није знао, да му је жена носећа, противио у суду, да је он отац детета најдаље за три месеца, од кад је сазнао, да се је родило. Е. 28, III. 54. ђг. 1843. 2. 55. Нити изјава, што ју је учинио муж код крштења детета, ире но што прође шест месеци иза венчања, да он ни.је отац томе детету, нити то, да је услед тога дете убележено у матици као незаконито, а ни признање материно у том погледу не надомештају судбеног приго вора мужев.Ђева. §. 157. Закошпост ранијег или каснпјег рођења, којој се је муж у то време противио пред судом, може се доказати само по вештациаа, којп разгледавши тачно каквоћу телесну дегета и матере, показаће разговетно узрок тога необичајног случаја. §. 158. Муж, који тврди, да није отац детета, које му је жена родила за време законито, дужан је протпвити се законитости рођења детега најдаље за три месеца, од како је чуо, и иротив скрбника, који ће се одредити да брани законитост рођења, доказаће немогућност, да се дете по њему зачело. Ни прељубочвнсгво, које је учинила матп, ни тврдња њезина да је дете незаконито, нису сами давољнн одузета детету нрава законитог рођења.

К. 17. III. ћг. 664. (5662). У парници о тужби, подигнуто.ј по §. 158., није дозвољено сведочанство ни главна заклетвн жене. — Није муж дужан доказати, да није рећ нре знао за егзистенцију детета, него жена, да је муж за о пре дознао. §. Ј59. Ако умре муж пре рока, одређеног му да се може противити законитости рођења, тада мог и наследници, који би какву штету имали у својлм иравима, из наведенога узрокаутри месеца после мужевљеве смрти устати против законитости рођења таког детета. XIV. Која се деца узимају за незакониту и ко им се сматра за оца? §. 155. Деца незаконита не уживају са законитом јрднака права. Узима се по нраву, да су незаконита она деца, коју је истина родила венчана жена, али су ро^ена пре или тсле времена законитог, које је горе (§. 138.) с обзиром на склоиљену или раскинуту женидбу усиостаављено. §. 163. Онај, против коме је доказано начином прописаним у судовнику, да је с матером детета путено оићио за оњ> време, од којега до порођаја њезиног није мање од шест ни више од десет месеци; или ко ово и гамо изван суда призна, држи се да је отац детета. К. 6. XII. 70. ћг. 5306. (4416.). Под речју „месец" ваља разумевати стално време од 30 дапа (§. 902.): код детета, рођена дне 1. коловоза 1864. обсиже критично време рок од 6. лист. 1863. до 1. фебр. 1864 (119 дана). К. 28. IX. 59. ћг. 7485. (875.) Не вреди приговор, да се мати детета подала и другим мушкарцима. К. 12. X. 58. ћг. 8782 (634.) Да је путено здружење збиља посто.јало, може ее доказати и по индицијама (оптужениковим изјавама) у савезу с доказом о^ честим, вишесатним ноћним састанцима. §. 164. Уиис имепа очева у књигу крштених или рођених, учињен ио казивању матере, чини потиуни доказ само онда, ако је учињено ио ироиису законитом са очевим ириволењем и та иривола буде ио■ твррша сведочансшвом иароха и кума с тим додатком, да они оца иознају ио лицу (лично).