Srpski sion

Стр. 88.

СРПСКИ сион

Б р . 4.

јима је мало друкчији језик и састав, но што је у Бранковићевим списима. Познато је, да је и пре прелаза иатријарха Арсенија Црнојевића на ову страну, римска курија, одмах по освојењу дољних кријева од Турака преко аустријске владе иочела наш овострани народ, ког је било и пре прелаза под Црнојевићем, нешто леиим и преваром, а нешто и силом пре водити на унију, у чему су јој ишли на руку и сами неки српски калуђери. Тако је отпадника од православија Лонгина Рајића, цар Леополд I. дипломом својом од 30. Марта 1688. поставио за унијатског владику у Срему и цољној Славонији, а по смрти његовој, 31. Марта 1694. Петронија Љубибратовића. По смрти Петронијевој (| 28. Септембра 1703.), одређен буде његов синовац I протосинђео Јоанићије ЈБубибратић за унијатског владику у Пакрацу, и пре него што је посвећен био за владику, наговори га патријарх Арсеније Црнојевић, те му прода кућу — двор — и отправи га по причању — у Русију. и одмах постави у Пакрацу свога — православног — епископа СоФронија Подгоричанина. (•»ВеИгаде %>иг ЈЈтоп Аег Уа1асћеп (Срба) т 81а^отеп ипд, Зугтгеп «, од ЈосиФа Фидлера, Беч 1867.) У исто је време 1690. покушавано и рађено на томе од стране римске курије и ;!,устријских власти, да се и наш народ живећи између Дунава и Драве — у Барањи — приведе на унију, у чему су издајничку улогу играли Јов Рајић — брат поменутог Лонгина Рајића унијатског владике — настојатељ манастнра Ораховице, који се већ почео потсшсивати владика из Ораховице, ЈеФта Негомировић игуман Гра бовца, неколико свешгеника и световњака. Ну, прелазом иатријарха Арсенија на ову страну и привилегијом цара Леоиолда I. од 21. Августа 1690. у којој је Србима гараптована слобода вере, на брзо се изјаловило мућење несретног Јова а његове дружине, и он не дочека да метне на своју главу владичанску митру. („Бхе Цшоп с1ег 111 ТЈп^агп гшзсћеп (Јег Бопаи и. Бгаи шоћпепс1еп Векеппег дее §. V. СЛаићепз", од ЈосиФа Фидлера 1861.)

Каква су насиља чињена на православне од стране римске курије, управо од познатог кардинала гроФа Леополда Колонића, и за време патри1арха Арсенија Црно]евића, може се видети из акта руског посланика у Бечу Козме Никигића НеФиминова од 29. Сеитембра 1696., што га је писао ио молби Арсенија патријарха, у ком рече, да му је Арсеније гаворио „ — У Беч је — вели патријарх — дошао с епискоаима, ради жалбе цесарском величапству против тога, што његове повеље и обећања његова римско духовништво не слуша и чине православнима у вери гора насиља и вређају их сваким поругама. Боље је — вели — православнима било живети под Турцима, јер ма да су давали порезу, опет насиља и гоњења у вери од њих није било и имали су сваку слободу. Сада, пак, римско духовништво нарочито језуити, велики притисак над православнима чине и не дају им мирно живетп." („Глас" срчске кр. Академије БХ. 174.) На истом се месту — у истом акту рече и ово: „— — Немци, пак, нарочито Лутерани и Калвини, починили су велика насиља св. православним црквама и манастирима, а становнике су опљачкали и начиниЛи им такође многа насиља. Видевши шакве иоруге и грабеж, стаповници су одусшали од Немаца и због њиховог разоравања растурили се. После тога Турци, дошавши с Татарима, почели су повраћати назад градове од Немаца. Тада је његова светост — патријарх — са осталим иодвласгним митрополитима и епископима отишао на ову страну, у Угарску земљу, бојећи се да га мусломанп пе муче, што је одступио од Турака и пристао уз цес ра", (ћ с. 173.). Рекосмо, да не знамо, докле се бавио као унијатски владика ЈеФрем Бањанин у Угарској, ал знамо, да није у њој као такав остао, него да је отишао у Србпју, где је постао ексарх иатријарха иећског и да се настанио у манастиру Павлици. Држимо, да не ћемо иогрешити, ако насноменемо, да као што је Црнојевић ностављеног од Леополда I. за унијатског владику пакрачког Јанићија Љубибратића, пре него што је од загребачког