Srpski sion

О ТР. 145.

посљедујушчих воиросов и оиредјелениј, ко коим иотребно јест нас всјех аки убјеждајушчее ирописное согласие. и ирјамо решчи јединодушие. За то чринуждајусја паки в. Пр. усердшејше молити: иошлите и оное точно јакоже писах вам иолномогичие или на особеному листу, или в самом писании. Но јешче и паки препоручити чест имјеју, пошлите ми сие абие с иервоју пошшоју, ниже маљејшаго в том пропушчајте времене. По том содержите всја, јакоже первое, тако и сие мое писание под печатију исповједанија, и истинија тајности. В прочем с висоиочитанием пребпвају Башего Преосвјашченства в Карловцје 25. Фев. 1824 покорњејши Слуга СтеФан Стратимировић с. р. Мудри Грк ни на поновну молбу Стратимировићеву не посла му искану пуномоћ, него му одговори: „Ваша Ексцеленциа! Милостивое Ексцеленции Вашеја Писание под 25. Фев. на мја посланое 29. с великоју радостију иолучих, тјем вјашче что предложение мое с њеким иремјенением Ексцеленциа Ваша одобрити благоизволила јест. Но понеже велики предмјети иолзи церковнија касајушчисја неизоставно взискујут полномошчие мое, и сице повторително Ексцеленциа Ваша тое от мене желает; всепокорњејше извјестити не отлагају: что в церковних дјељех величајше искуство с безпредјелнеју ревносгију Ексцеленции Вашеја извјестно вједи, не недоумјеју, да и в сем важњејшем предметје тоеже оживљает Дух Ваш, и аз готов сиј церковнија ради помошчи и на бједствија. и на смерт, всја дјејатисја имушчаја одобрити хошчу. Обаче желил бих, да всја закљученија прежде мње сообшчатсја, котораја собственоручноју нодписују соутвердити буду, всепокорно прошу согворите мње милост сију, да упокоитсја дух мој, и познају что и аз старец желанија моего нелишајусја. В прочем привручајасја милости с особеним високопочитанием пребивају СРПОКИ СИОН 1903.

Ексцеленции Вашеја В Будимје Февруарија 29. покорњејши Слуга Дионисиј Поповић. На ово је писмо мудрог Грка одговорио 2. Марта и. г. Стратимировић, а шта, не знамо,јер немамо тог његовог одговора. Из реченог се јасно види, како је Грк био неповерљив, и не хтеде од себе дати искане пуномоћи. Да је тако што Стратимировић искао од ког Србина владике, Србин би му га одмах дао, ал мудар Грк не хтеде га дати, и ако је имао узрока да буде захвалан Стратимировићу што га је примио у карловачку митрополију, кад је морао напустити своју столицу у Београду, пошто би га Турци да је остао у њему мало узвисили ил задавили, што је држао уз Аустријанце за време Кочине крајине.

Манаетир Ковиљ. д. р. Како се не данас, но од толико времена сваком приликом народу говорп, како су и наше овостране манастире пој дигли српски краљеви и деспоте, и ако се за данас зна једино то, да су само Бранковићи — Георгије, владика Максим — подигли Крушедо и Хопово, и како калуЈјери немају Бог зна каквих заслуга, што су се исти одржали; нека следеће писмо игумана ман. Ковиља јеромонаха Михаила и братства истог манастира покаже: каквих заслуга има браство истог манастир, што се одржао манастир Ковиљ. и шта су све калу^ери његови претрпели. А што су калуђери манастира ковиља претрпели. мање више то су исто претрпели и калу^ери осталих наших овостраних манастира, које од некрштених Турака, а које од крштених. Исто је писмо писао игуман Михаило митрополиту Вићентију Поповићу, а кад, не рече се. Кад се зна да је исти митрополит умро 1725., а постао митрополитом 1713., то је дакле у том времену оно написано. Само писмо гласи: 12