Srpski sion

сион

»р.

лнма да посведочи, јесте ириродна веза У јерархијском споју, у коју је Дух Своти удружио пастире са архипастиром, и која треба да је слика ан^ооске јерархије на небу, у којој се идеални поредак баш на љубави оснива. Вез те везе заједнпца је њихова мртва. Стога им већ сада препоручуједа ту најсветију и најснажнију везу у себи развиЈају и негују. Све пак што би томе сметало у искушењима, нека из душе евоје ирогањају. Ради тога нека се још труде да стеку уверење, да њихов епископ има чврсту вољу да им буде не најамник, него прави архипастир, и у ту сврху дела његова чистим оком свагда да посматрају. Удружени са њиме непробојно том божанском везом, високо и неустрашимо понеће заетаву Христову, на којој блиста програм: вера, нада и љубав. То ће ширити. За то ће живети и мрети. Имаће сви много посла у винограду Божјем, али нека не посумњају никад у успех, него нека раде сеој посао савеено, моле од Вога стално помоћ ВВегову, и поверавају се во^ењу Духа Взегова непосредном и посредном по архипастиру њихову. Увериће се тако на брзо да та вера чуда чинп. Напослетку нека се и свога архијереја усрдно еећају у молитвама својима, како би ее благодат, на њега данас излнвена, и на евих и на рад њихов богато разливала. Депутацији мопашкога свештенства из Митроиолије, коју је за тим предводио впреч. г. архимандрит Крушедолски Апатолије ЈанковиЛ, са поздравним речма; Ваше Преосвешшенсшво! Као доеадашњег прија тељског саветника нашега у обрани права манастирских и наших, и бившег сарадника нашега у раду, да се што пре удружимо у једну заједницу, у којој би могли бити и јачи и снажнији, него што смо данас, поздрављамо Вас у примљеном данас узвишеном звању и позиву Вагаему као епископа темишварског, са искреном жељом: да Вас Господ Бог благослови крепким здрављем и трајним животом, како би што дуље могли порадити у корист православне нам св. Цркве и поверенога бризи Вашој свештенства и народа српског

епархије Ваше. Уједно молимо Ваше Преосвештенство, да нам и у будуће неускратите пријатељске љубави и наклонооти Ваше, него да нас у сваком делу нашем, што га предузмеко у интересу св. обитољи наших и нае самих потпомогнете, као гато сте то и доеад чинили", одговорио је поздрављени уз израз захвалности: да му је њихов долазак пробудио поред радосних и тужне осећаје, јер помисао да се од њихова кола има да растане, тугом га обузима. Као припадник монагакога чина, привикао се на њих, у многима упознао ваљане монахе и карактерне људе, као и добре пријатеље. Додир еа њима бегае му пријатан, јер бегае вазда топао, искрен и безопасан. Тегако ће му бити без њих, те ће их се радо сећати, особито у молитвама својима. Моли их да се и они њега тако сећају. Ако је ж> од њега огатрину искусио, не беше то у злој, него у најбољој намери; ако је пак ко наклоности и пријатељства уживао, нека то чува, да не изгуби. У смислу данашње заклетве помагаће ревно унапређење монагатва и манастира, и чуваће уставе њихове од нанадаја, било да ти долазе с поља, било пак изнутра. Депутацији световнога свештенсшва из Мишроиолије, коју је за тим предводио преч. г. окружни протопрезвитер митровачки Авакум СтајиЛ овим поздравом: „У тренутку овом, у ком се дугаа н срце моје налази у необичном радосном расположају, благоизволите дозволити ми, да Вас поздравим у име свештенства ове и осталих дијецеза, са срдачном пријатељском жељом: да Вас милостиви Бог благослови и укрепи, да у дијецези Вагаој обимајући подчињено вам свештенство и поручену Вашој управи ластву архипастирском љубављу, поживите дуго на славу и утеху св. православној Цркви а на радост и понос правосл. народу српском!% иоздрављени се топло захвалио умоливши их да своје архипастире у узвишеном апостолству њихову искрено и сложно помажу, како би исти, тако оснажени, употребили ту снагу у борби са злим,