Srpski sion

= Б р - 10- СРПС да може по њој у свима градовима и земљама, и све митрополите, еиископе, иоиове и дјаконе по правилима божаственим учити и да га имају сви као њега самог слушати. Ово нам причање изгледа чудно и не можемо да верујемо, да би патријарх дао св. Сави таку власт, а није могао н« имати потребе да му је даде, кад је св, Сава имао посла у ново постављеној архиепископији, нити би митрополити и епископи хтели слушати т}ђег архијереја, а није било ни потребе, пошто је у цариградској патријаршији морало бити онаких архијереја, какав је био св. Сава. Нама изгледа — судећи по оној грамати — да је дариградски патријарх св. Саву произвео за епископа посвећења и као тзквом и издао грамату, која је доцније — доста невешто — пошто је св. Сава прогласио себе за архиеиископа, измењена морала бити, јер онакву му грамату иашријарх није могао издати, све да га је произвео за архиеиискоиа, Шесто, чудно нам изгледа и даље причање, да је св. Сава пошто је произведен за архиепископа, отишао по ново цару, те га умолио, да му патријарх на заповест (повел &Н1е) његову изда на писмено, да у будуће српски архиепископи не морају долазити на посвећење патријарху, него да их могу епископи српске земље посветити, на што ау је патријарх „оумолгеншемБ" цара и издао такво писмено. Ако се што може назвати крупном ствари, то се може назвати установљење нове архиеписконије у туђој лржави и туђој црквеној области и произведење туђег калуђера — архимандрита — за архиепископа без икаквих докумената од стране надлежног црквеног поглавице. И појмљиво је, да би се код тако крупне ствари прво морало добро промислити и договорити, какав ће положај и права имати исти архиепископ, а не произвести га, па тек по произвођељу одредити му право. Из свега се дакле види, да се св. Сава у тако крупиим стварима обраћао цару, а не патријарху и да је управо помоћу царевом постао и архиепископом и задобио автокефалност српској цркви, против чега је надлежни архиепископ охридски Димитрије Хоматијан жесток протест поднео. У осталом св. Сава није ни могао бити посвећен за архиепископа, иошго се титула

СИОН С тр . 267.

архиепископа задобија или именовањем или проглашењем-инсталацијом. Ну, био св. Сава произведен и постављен од цариградског патријарха и цара за епископа или архиепископа; или да је као епископ посвећења прогласио сам себе за архиепископа, што ни једно ни друго проглашење не одговара канонском наређењу, чињеница је то, да је он основатељ српске православне цркве у Немањиној држави, и да је он проглашен од ње за свеца, ког сваки Србин слави и славиће као првог српског учитеља и просветитеља. А. г. Вукићевић као канониста знаће добро, шшо у том погледу канони веле за таково произвођење и установлење. Наспоменути нам је, да све наведено о св. Сави дознајемо од Доментијана, писца житија св. Саве, а „Доментијан није састављао то житије у српској земљи него у Хиландару и да га је он писао по причању и казивању' („Одломак из наичсане пре 1891. расираве о главним моменшима у живошу св. Саве од Иларијона Руварца, отисак из Детописа" Матице српске 1901. стр. 22.) Стеван Душан прогласивши се за цара српског, прогласи архиепископа Јоаникија за српског патријарха, те како су по том изгнани многи грчки архијереји из земаља, што их је Душан освоијо; то цариградски патријарх баци анатему и на Душана и срцску цркву, коју је анатему скинуо патријарх Филотеј са архиерејским сабором на молбу кнеза српског Лазара (св. Лазара раваничког), а подједно и признао српску патријаршију за „самовласвноу и никб1имб же обладаемоу." Од патријарха Јефрема (изабрат 1376.) почела се српска патријаршија називати пећском патријарши .јом, која је по смрти патријарха Арсенија II. око 1460—5. укинута, те за читавих скоро 100 година потпадала под патријаршију охридску и тек је 1557. Макарију испало за руком, да обнови престо св. Саве, који се називао „обновителгемБ пр^стола срвбс«?аго" ( Гласник Х1ЖГ. 272 3), а други га називали „прввимв патрјархомћ по вторћ о6бновленГи чбсчтномоу и светомоу пр^столоу." Пре но што ћемо да проговоримо коју о њеном укинућу 1766., да видимо, како је дошла до своје автокефалије српска митрополија у Крушедолу — Карловцима. У чланку „ ј Во је шследник сриске иеЛске