Srpski sion

О тр . 370.

ОРПСКИ

Из истог су се читаоци могли уверити, да се као последица истог закључка мора узети и судар између настојатеља манастирских и саборског одбора због одлуке: да се поведе истрага против сви.ју оних манастирских настојалеља, који но донесеном од ма.јског сабора ирорачуну, не унеше у народни фонд истављен у њему сувишак за 1902. Ми смо у целости донели како одлуку саборског одбора. у том погледу, тако и одговор на н>у манастирских настојатеља. А донели смо и проту-одговор или одлуку саборског одбора на одговор манастирских настојатеља Сад доносимо проту-одговор манастирских настојатеља на одлуку саборског одбора, а тако исто и молбу њихову управљену на св. архијерејски Синод и на кр. угарску и хрватску владу, иштући заштите против неоправданог и неоснованог закључка саборског одбора. Да је било код саборског одбора мало више умерености а мање партизанства, није морало доћи ни до те раснре између њега и манастирских настојатеља, п кад се узме у обзир, да је саборски одбор закључио да се поведе истрага против свију оних манастирских настојатеља, који не унеше у народни фонд онолики сувишак за 1902., ког је онако на сумце иставио мајски сабор, у место да је прво развидио и прегледао њихове рачуне за 1902., те ако би што у њвма нашао неисиравно и погрешно, да је одредио истрагу; сваки ће беспристрастан Србин морати осудити саборски одбор и жалити. што силом оном Грујићевом „трећем" дајемо повода, да нам буде суђаја. Ал шта ћемо, ми смо Срби, и као таквима ништа нам није тако мило као парничење! Споменуте молбе односни проту-одговор гласи: 1. Св. архијерејски Синоде! У представци нашој, коју смо 21-ог новембра 1903. св. архијерејском Синоду у синовњој оданости и понизности поднети слободни били, притужили смо се св. Синоду и затражили смо његову моћну заштиту против самовоље сабора, који нам је без саслушања нашег, без саутицаја св. Синода као шаковог и најпосле без оправданог законског основа, али и искључиво са разлога партајске засленљености и материјалистичких смерова одузео имања, и

решио да иста у будуће под закуи издаје. Ту нанешену нам ненравду нисмо ћутећкп поднети могли, но смо ге представкама својкма још јануара 1903. г. обратили високим вла дама угарској и хрватској, а обратили смо се и најприроднијем и најмоћнијем заштитпику нашем, светом архијерејском Синоду с молбом, да нас против самовоље народно црквеног сабора у моћну заштиту узме. Ти наши кораци и брига за новерене нам свете задужбине уродили су жељеним илодом, јер високе владе уваживши стварне и не< бариве разлоге наше нредставке, а још више подигнути у нашу корист глас светога Синода, вратише закљЈчак сабора неодобрен и упутише саборски одбор тога сабора, да на темељу 4. тачке 19. § а саборског устројства од г. 1876. о руковању и управи са манастирским иметком претходно штатут сагради. Но саборски одбор данашњи, ослањајући се на дификулгирану од нас одлуку сабора од 3. (16.) јуна 1902., за коју није ни помишљао, да не би потврђена бити могла, почео је још нре мериторног решења високе владе, да самовољу своју над нами врши, и донео је 18. (31.) децембра 1903. г. под бро.јем СО 10559/2971. ех 1903. одлуку своју, коју под прилажемо, којом је узурпирао себи неприпадајућу му дисциплинарну власт и одредио против настојатеља манастирских најстрожије истраге због неунашања по уиравама за 1902. исказаног прорачунског вишка, ире* кидајући тиме са досадашњом праксом, да се наиме рачуни манастира, ако саборски одбор на исте примедбе има, издају претходно са цримедбама књиговодства дотичној управи на разјашњење, а приграбивши том одлуком и тим начином себи дисциплинарну власт над манастиреким управама, која му ни по ком автономном закону или уредби, апсолутно припадати не може. Нротив такове самовоље и насиља саборског одбора, морали су нотписани, као законити и овлаштени нредставници свих овомитрополијских манастира подићи свој енергичан глас, те поднеше саборском одбору своју под ■/.'/. ириложену разложну представку, у којој упозорише саборски одбор на прекорачлвање његовог делокруга и замолише, да исти од свог незаконитог поступка одустане. Но разлози те исцрпне и стварне пред-