Srpski sion

ЈВ р 14. ^ СРПСКИ и у Турску отходити јакоже часто случаетсја, принуждалбисја, и занеже римокатолическому закону на славу бити не может, јегда нашего закоаа участники на обиду нашу схизматиками и екскомуницираними нарицаемија, и котори многовјашчиа от входа в церков римокато лическују, и служби божественија воспјашчатисја долженствовали, чрез римокатолЈЈческое свјашченство, с церкве их нроводом јако тјелеса екскомунициранаја с римокатолическими процесијами и тјела сакраментом ходити усилајутсја. И ашче на иосљедок римокатолическому закону из того ни једин соблазн произити может, что ми наше, а не римокатолически праздники празднуем, занеже всјак разумни нричину, чесо ради (т. ј. занеже ми њесми римокатолици, кое сљедователно камен претиканија само о себи движет) признати долженствует, а особливо би и наипаче, јакоже в' прилагаемих тежбах — јасно јављаетсја, весма немогушчаја вешч била би, да нашего закона участници чрез сугубое праздников празднование, и иоловину года бездјелно провождајут, а притом всја бремена публичнаја носити долженствујут, и убо понеже всенодањејше показаним начином всја сија специфицирана озлобленија, ни Богу пријатно ни височајшеј державје, и добру обшчему пољезна сут. Того ради дерзају В. В. именем сего во истину вјернопокорњејшаго илирическаго народа, всеподањејше кољено преклоно просити, јеже би всевисочајше изволели на всја комитати и магистрати и проча надлежателства острјејше и неослабно повељети: да 1. Силоју §. 1. во тежбах сих, предложенаго нашего закона участников без всјакаго смушченија и препјатија свободное закона дјејствие допустјат, и их ради горје наведених не обходимих окрестностеј к празднованију римокатолическаго календара не усилују, многоменше же тјашким боем, арестом, у новцу шчрафом удручајут, и оно от жителеј села Ђуле под сил претекстом заузетое повратјат. Равноже 2. По сиље § 2. граждански суд ни јединаго нашего свјашченика, наиначе в менших узроках неаресгует, многоменше же на безчастие, јако римокатолическаго тако нашего клера, по сокаци и распутијах во одЈејании јешче свјашченическом сушча, бијушче, во ребро пробијајушче, во узах и оковах сјемо ОШОКИ СИОН 1904.

СШН О тр . 401.

тамо повлачит но таКовија своему духовному суду за инквизицију, и обрјетшусе погрјешенију каноническое наказание, или обаче извержение издајут. Сљедователње такожде и наипаче к«'митату пожешкому наложити, да он обтуженому, обаче во опасно учињеној инквизиции неповину, обрјешемусја пароху шуматицкому, јеже на нарохију своју повратити се не нрепјатствует, но паче солгабирову Лајошу да от сего свјашченика под прешчением смерти изторгнутија дари повратит, повелит. 3. В §. 4. тежб, именованим комигатом и магистратом повељети, да они нашим свјашчеником во препода.јании таин в погребени^ нашего закона учасгников, кое и в самом В; В. престолном градје, гдје без всјакаго сумненија доволно искусних и мудрих богосповов обрјетаетс.ја, допушчено јест, непријателствујут. Ктомуже такожде поред сего § всемилостивјејше заповједити, да и по внегда (зане сице зактеваетсе) нашего закона малефикант во сообшчение римокатолическое чрез тоежде свјашченство першвадирати се невозможет, поне 3 дни пред ексекуциеју нашему свјашченику, к јему во арест входити, јего к смерти и христианској кончини управљати, такожде тајни свјатија по обичају на мјестје честном преподајати и на конец јего из ареста до вешала проводити, и до конца ексекуции духовним утјешением напутствовати допуститсе, а, не да и повнегда он једин крат нашему свјашченику предан, пак чрез римокатолическаго преко града проводитсја, и потом паки на јединог клера нашего безчестие, нашему свјашченику предаете, занеже при противу тому сто.јашчих окрестностех, которија аз во јединоособливом мемориалу ради малификантов, В. В. хофцепутации уже доложих и нредах и на тија наки всеподањејше позивајусја, очевистна истина јест, да ни једин примјер довестисја может, да онакови нашего закона малефикант јеже от своего закона отступити, чрез многажди о том трудившеесја римокатолическое свјашченство усовјетовиее могл. Но то от искуства познато јеет, да и како римокатолически свјашченик с малефикантом на кола сјел, такови в душу вредјашчее смушчение и јарост пришел, да он противу римокатолическаго свјашченства премногија псовки изблезал, а по том и своему собственому свјашченику послуха недал, но јако једин скот, в крајњејшен отчајании на смерт 28