Srpski sion

Стр 390

В. С. познае с диете, с тим, што зна годину и дан рођења В. С. Он је путовао по Банату да иокупи док^зателства свирјепетва мађарског противу Срба и да их опише, желио је и у Кчрловце доћи к В. С., но разболевши се на путу ние могао. У приложеној овде књижици, описао је он злочестни. живот Кошута. Чувши да се неки оумњају о истини његови изложенија, издаће сад доказателства из архива комитатски и ог достовјерни приватни лица. Осим тога издае своја дјела у 50 честица. Једна ће битп његова путешествија. у тој ће бити путешествие по Банату и Бачкој и то највише о Србима. Мађарп га презиру као фантасту. Његова мала кћи пева србеке песме. Р1а чест бајског пароха печатао је овде приложене стихове. Ја сам му казао да има србски дјела пјевања достојни. Његова су дједа управљена противу предрасужденија мађарски, за кое велн да у својој глупосги живе својој суети п гордости. Разговарао сам се и са мађарским лексикографом Цуцором , кои је напиеао ону фамозну револуционарну песму, која је војски за марш служила. Због ове је песме оеуђен био на 6 година робие, но на молбу ученог друштва мађарског, пуштен. За овога ми кажу да је Бенедиктин распустног живота. Сам хода, клер њиов овде сушчи избегава га. Неки Форинтош хвали ми се, да сте га В. С. неком приликом у Бечу, у време диете врло отликовали. Он је као таблабиро заладеке градомеђе био главни противник либералиста и Деака. За Деака кажу, да продае своја добра, иначе да је непрестано смућен и на путу Сечењиевог душевног расположенија. Каноник великоварадски Јунак, великим трошком с коим је његово бавлење овде скопчано, чини о себи говорити. Веле да је био совјетник нешчастног Бемера, иначе вњешностију открива мрзост на православне. Клер њиов с подсмјехом спомиње реч „Ро1&аг1аг8", иначе види се одушевљен лепим изгледима. Главно дјејстие револупие код Мађара види се умножение партаја, невидећи, да је то основ код мали народа повјестне конечне пропасти. Фиред принадлежи тихањским Бенедиктима. Тихањ, усамљен манастир, лежи крај Балатона на висјком брегу, и лепо се из Фиреда види. Пијаристе имају овде близу свое спаилуке. Они сами админиетрирају све и пољску економију, ЈЈОмоћи ради држе некодико ишпана, Седо Фи-

Бр. 14.

ред отстои четврт сата от Фиреда купитила; оно је крај Балатона, један извор киселе воде, различан от Роића само мањом ингредиенциом гвожђа. Купа се у грејаној киселој води и у Балатону, с ползом многом нарочно от затврднуте джигерице страдајући. И ја сам за ову недељу дана полезност његову осетио. Хорвати бајски имају свде лепо велико здание. ЈТроча су зданија Бенекдиктинска, лепа, велика. Најпријатние је недеља овде, јербп се толико народа простога скупи, да не може чочек приступити бунару, ни шетати се по парку. Кише никада. Врућина превелика, кокурузи већ се суше. Цента сјена сад је 3 фор. к. м. Прпмите милостиво велики Благодетељу мој ово писмо. Ја би волео, да нпе моја судбина такова, да Вам из илиджа пигпем. Љубећи свету благодјетелну десницу, с вјечним синовним страхопочитанием изумируем Ваше Сетости. Влагодјетеља милостивјејшег у Фиреду 7. Јулија 1852. најпокорнији син С ер гиј Ка$ански с.- р. Архимандрит Беочински. к * * Штампасмо ова три писма Каћанскова, писата патријарху Рајачићу из Будима и Фиреда и с тога, што се из њих понајбоље види, какво је страхопоштовање имао један Сергије Каћански спрам патријарха Рајачића, и какву је љубав спрам њега осећао. и ако му ни налик није учи нио онакво добро, какво су други патријарси па и данашња Његова Светост учинили некнм сво јим придворнима, од кпјих неки ни налик не имађаше онакве спреме и заслуга каквих имађаше Каћански, те од њих не дочекаше ни налик онаквог страхопоштовања и истинске љубави. Ал да, не од данас, него већјеодавна наступила „друга суђаја", у којој су поштовање и љубав врло ретке биљке.

Окружница и питања која је одбор Седморице, изабран дана 27. априла (10. маја) о. г. у Карловцима, на збору православног српског парохијског свештенства Карловачкога протопрезвитерата, упутио парохијским свештеницима Карловачке Митрополије. Браћо свештеници! Збор православног српског парохијског свештенства Карловачкога нрото-

СРПСКИ СИОН