Srpski sion
К ' Б р . 14.
па и авторитативан израз и тумач воље и мисли, тежња и радње свеиЈтенства као целине. Споразум наш, на таквом збору постигнут и утврђен, може бити једина гаранција за општу, корисну и истрајну акцију православног српског парохијског свештенства у Карловачкој Митрополији. Такву акцију нашу, радосно ће поздравити сваки пријатељ цркве и народа, сваки пријатељ свештенства. Такву акцију свештенства ти пријатељи можда баш и чекају. А кад би је и тражили, с правом би то чинили. Браћо! Ако и нисмо сви једних и пстих мисли и назора у свима питањима црквено-народног живота и потреба његових, али можемо бити и треба да смо једне љубави за своју цркву и народ, можемо се сложити и треба да се сложимо у љубави тој и у веровању један другоме да ту љубав имамо. Јединство д>убави и међусобно поверење наше, наћи ће пута и начина, да нам изравна најпре оштрину разних диференција, а онда и саме диференције, или бар да нас упути на споразум и јединство мисли у правцу најбоље схваћеног интереса цркве и народа. Кад би нас жељени општи збор наш опасао тим јединством и међусобним поверењем, био би то крупан догађај препорођаја нашег, а од позитивног утицаја и на препорођај разривених одношаја у народу. Не прецењујемо ми важност и последице тога збора. Знамо ми, да не може он сам за себе учинити све што за опште добро наше цркве и народа учинити треба. Није то ни у снази, ни у власти његовој. Али знамо насигурно, да такав збор, под, горе изложеним условима, може послужити унапређењу тога добра, да може потпомоћи консолидацију одношаја у народно-црквеном животу, Да може — много. А дубоко смо уверени, да је родол,убива дужност свештенства, Да на жртвеник општег добра своје цркве и народа принесе све, све што може.
Један део тога што може, имао би учинити и жел^ени општи збор наш. Да се одржи и да се чује тај збор, не тражи то неки засебни интерес свештенства који не би био уједно и саставни део општега интереса. Захтева то, дакле, највиши интерес свију нас православних Срба Карловачке Митрополије, интерес наше свете цркве, а тај је за нас данас исто што и интерес нашег народа, у који се сливају и засебни интереси свештенства. Тако бар ми схватамо засебне интересе те. А пре него што приступимо даљој радњи својој, и да јој приступити можемо, морамо бити на чисто с тим: да ли ви, браћо, желите такав збор; да ли сте и ви уверени о потреби и целисходности његовој, јесте ли вољни и орни на такав збор доћи и радњу таквог збора помоћи ? Пре него добијемо повол.не одговоре на ова и одговоре на многа друга питања, не ћемо збор ни сазивати. Од ваших одговора на стављена већ питања зависиће, да ли ће се збор сазвати или не. Буду . ли одговори повољни, збор ће се сазвати кад свршимо сирему за збор и кад за сазив збора добијемо надлежну дозволу. И то ће онда бити збор наш какав треба да буде, а после којега ћемо моћи светла образа изаћи и стати — и пред своје старешине и пред цео народ свој. Ето, такав збор ми желимо. Оволико за сада. А да не понављамо овде сва питања на која су нам потребни за сада ваши братски одговори, достављамо вам та питања засебно штампана, са довољно простора за кратке одговоре ваше. И молимо вас, да нам та питања са одговорима вашим вратите најдаље до конца августа о. г., на адресу — било потписанога председника, било тајника. Одбор Седморице ће све добивене одговоре проучити и средити, а резултате њихове изнеће пред једну ширу конференцију, коју би одбор Седморице одржао у своје време са изасланицима вашим. Тих изасланика довољно би било: из Горњо-Карловачке 3, из Будимске