Srpski sion

Огр 458

СРПСКИ СИОН

Б р . 16.

јарх Серпски, ко кијего патријаршеекој Дијецез.је уже јако нрејемнику Пресгола Патријаршији ипескија Дчлмација принадл^жиг, во употребљении тогожде права основанаго на каноњех ц^рковних. дрјевњејшем уиотребљенији и предпохвалених височајших учрежденијах ограничеи или пронјатствован бил. Сим претпостављеним, хотја согјеЈЈашчи Архијереји в том всеподањејшем увјерении сут, јако Јего ц. к. и Ааост. величество прав Јславнују церков нашу, јејже множајшаја досеље знамени.ја Влагоутребија својего указовати новјејше же отеческују Милост тојже црркви нашеј Наименованием относителње потверждрнием синодално из браних Епископов открити благоизволило, во правјех својих којим либо образом ограничити не токмо не хошчет, но паче по објешчанију блаженија памјати Аугустјејших Предков Својих. цер кви и народу нашему благоутробњејше учиненому, тујужде церков во иривилегијах утвердити и укрјепити готовје.јше јест, јеже и отуду закључити можно, что по височајшему Рјешенију од — — — ни премјешчение сушчих уже Еаископов од јединија Епархији на другу без предварителнаго совјета Синода Архијерејгкаго не нредвзимати благоутробњејше објешчало; иовнегда обаче с величајшим ирискорбием примјетити љет бје, что како в преднаведеном Еиискоиа Мугибарића од Дијецези Далматинскија, с котороју он канонически сочетан јест, удаљении, тако и в наименовании архимандрита Кнежевића на мјесто јего во Епископа Далматинскаго, канони церковни и иос.тојашчаја височајшаја Учрежденија из смотренија изос1ала: того ради, да би и помјанутаго Епископа удаљение од Дијецези во словје сушчија и реченаго архимандрита во Епископа наименование во согласие со канонами церковними и височајшими Учрежденијами прпвелосја, всјех предпомјанутих Архијереев мљение в том сосредоточаетсја, да Јего Свјатост, Госиодин заступаја во дијецезје Далматинској мјесто синода Архијерејскаго, произведение архимандрита Кнежевића во Епископа Далматинскаго, ашче би он сјемо в Карловец и пришел, отложит, а между тјем благономјанутое ,јего Императорское Величество покрај представљенија всјех преднаведених всеподањејше умолит, да и височајч1ее Наименование тогожде архимандрита во Епископа дотоље, дондеже Епископ Мутибарић или ко отреченију од Епархији Дал-

матинскија не убједитсја, или судом церковним, какови архијерејскому синоду присгојит, от тојажде Епархији не двигнетсја, всемилосгивјејше во зависимости удержати, сему же сљздовавшу благоугробњејше допустиги благоизволиг, јеже на тако упразнитисја имушчу Е^архију Далматинскују в смисље канонов и часгопоминаемих височајших Рјешенија, јакоже и на основанији донињешњаго употреб.Бенија кромје архимандрии Кнежевића инаја јешче лица, за Е шсконат Далмагински способнаја именовати мошчи, имјеја по том тогожде Кнежевића, или кого би Јего Имиераторское величесгво наименовати бтагоизволело, во Ечископа Далматин скаго по стојашчим церковним правилом и употребљенију посвјатити, и канонически дијецезје то.јже ириставити; — судбу же Ечископа Мутибарића к сердцу прием даљше у Јего Императорстаго величесгва исходагајствујет, да томужде Епископу, како иристојное мјесто ради иребиванија, тако и приличное Енископскому достојанству јего содержание благоутробњејше опредјелитсја". Како је и на ком је основу доцније посвећен архимандрит Кнежевић за епископа далматинског; не знамо.

Наетојатељека заклетва 1766. Приопштио Д. р. У иротоколи, у којој се налази „Отис сри ских фрушкогорских манасшира од 1753.", ког смо завршили у предпоследњем броју, налази се еледећа заклетва, коју су настојатељи при ступању у звање и закаеги старци полагали. „Аз ниже именовани обешчају се и клену се всемогушчим Богом, пред св. јего евангелием : Чго должен јесм и по долженству хошчу и всјачески тшчатисја буду, во советах и судах, и всјех дјелах сего духовнаго правителствујушчаго собраниа и братства монастира нашего Привине главе искати всегда самија сушчија истини и самија сушчија иравди и дјејствовати всја по правилам св. апостол и св. отец и ио монашеским уставом и по духовним правилам и инструкциах Арх. Митрополитским нашего Архииастирја, и ашче која и предопредјелена будуг, сијаже всја буду дјејствоват ио савести моеј неработствуја ли-