Srpski sion

ОРПСКИ сион

Нзегову Светост као правог тајног саветника Н>егова Величанства, да благоизволи превишњем престолу пзјавити непоколебпму верност п оданост карловачког грађанства са жељом: да премилостпвп Вог уздржи Љегово Величапство нашег љубљепог краља Франца Јоспфа првог, још много година у потпуном здрављу, на радост љегових верпих народа. На овај је поздрав Његова Светоет изволела одговорити, да као што је и досада увек у данашњи дан, да ће и данас доставити превишњем престолу изјављену оданост и жељу не само карловачког грађаиства, него у опште нашег народа и свештенства, те пошто је и своју радост изјавила, што је Његово Величанство наш добри владар и отац у потпуном здрављу навршило данас 74 године свога живота, ускликнула је : нека свемилостиви Бог подари и па даље живота и здравља нашем љубљеном краљу и господару Фрањи Јосифу првом. Живео! Живео! Живео! — што је од присутнпх прихваћено са урнебесним : Живео! За тим је сваки од поклонства пољубио Његовој Светости десницу и отишао на свој посао. У један сахат по подне одржан је свечан ручак у патријарашком двору, на ком је било до 40 званица од свију сталежа. У своје је време Његова Светосг подигла чашу у здравље Његовог Величанства, која је здравица прихваћена са урнебесно: Живело Његово Велпчанство! По свршенош ручку, повукли су се гости у споредне одаје, где су до после 4 сахата остали у пријатељском разговору. Седнице автономних власти. 12. и 13. о. м. одржане су седнице народно школског Савета, а за 19. о. м. сазват је митрополитско-црквени Савет у ванредно заседање. "У седници Патроната монашке школе 3. (16.) августа 1904. изабранп су за питомце манастирског семеништа следећи: 1) Лазар Докић из Веочнна 2) Милош Кадић из Хопова — 3) Ђорђе Поповпћ пз Земуна — 4) Свегозар (Даза) Марипков из Сегедина — 5) Милош Божпчковић из Старог села Димптрпје Манојловић из Мељана — 7) Зарија Војновић из Субоцког-града — 8) Јован Антонпјевић пз Баноштра — 9) Петар Протић из Товаришева — 10) Ђуро Медаковић из Јаморња — 11) Лаза Станков из Нештпна — 12) Мплаи Цвпјановић пз Беловара — 13) Марко Брајић из Н. Карловаца — 14) Белан Мплосављев из Т. Хиђоша — 15) Сима Родић из Кршље — 16) Јован Сувајџић из Пакраца — 17) Гавра Тишма пз Висућа — 18)

Стеван Еертић из Маиига — 19) Мита Младенов из Средишта — 20) Матпја Стојков из Чо-ке. Од 117 компетената, биралп су се манастирски ђаци, затим сирочад (без оца н мајке), деца без оца и иапоследку сиромашиих родитеља. Народни добротвор. Саразмерно према броју нашег парода, нема пи један други народ толико добротвора, колико их има наш народ, и то у АустроУгарској. До сад су наши добротвори остављалп своје имање већином на стппендпје за сироманше ђаке. Каква је корпст по наш овостранп иарод била од тих сплнпх стипендија; то је мање више добро познато. Силпим ствпендијама, истина добио је наш народ доста медицинара, судаца, адвоката, нешто професора, ал од већине народ није имао никакве користи. Стипендпјама постају и сиромашна деца, а по често и пмућна, господама, који већином рахат жпве са леђа народних. Да многи — скоро сви с малом изиимком стипендиста, поставши господином, заборавп на свога добротвора, осим сплних доказа, нека послужн за доказ и ова чињеница, да су на пре некп дан одржаном у Новом Саду парастосу за покој-^душа великпх народних добротвора Јована и Марије Трандасрил, била присутна два извршиоца тестамента њиховога, један питомац — слеп, којп ужпва дожпвотну стнпендију, куварица, која је меценаткињу до смрти дворнла, а од остале публпке петоро! У Босни п Херцеговини увидели су, да је и излишно и неблагодарно установљатп стинендије, те су установили друштво „Лросвету", која нотиомаже већином школе п у истини спромашну и добру децу. Уз остале родољубе, присгупио је истом друштву као добротвор и пречасни г. Пахомије НиколајевиК, протосинђео из Чајнице у Босни, са прилогом од 22.000 К у готовом, оспм тога пешто и у непокретностима. За овакав знатан дар, заслужује Пахомије од сваког Србина хвалу, те му с тога и ми довикујемо: Слава ти и хвала оче Пахомије! Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Читуља. — Дана 21. јула (3. авг.) о. г. премипуо је после дугог и тешког боловања јерој Петар ПредраговиЛ, парох у Куманпма. Покојник је рођен у Ковину 1834. год, по свршетку гимназије и богословије рукоположен је за ђакона и презвитера 1859. год.,