Srpski sion

СРПСКИ сион

С тр . 501.

(Јеп1ез, 1рзигп и! СћпзНапа Иерић11са аИепит ас1 <ЗЈсатш ас 81ди1бет (1е диаг!о МаЈптошо. При тако јасном изразу за забрану четвртог брака, неби било нужно још и даљих доказа наводити али рго аћипбапНа указује још Сипод на нримљену у нашој цркви Кормчију књигу ТШ. 4. Сар. 49 §. 25. Го1. 410, где се каже: пошто је већ из давних времена закон прописан и од блаженопочивгпег Јустинијана потврђен, да онај коме жене рано помрегае, те осетив у себи телесне жудње, хоће женидбом штетно мегаање да избегне, нека се тога остави, јер и ако смо подложени тој природној потреби, треба да останемо при старом обичају, да се не би рекло, да унигатавамо божје законе. Због тога, и погато нагаа нежност жели иоложити пределе жељама, наређујемо: да се од четвртог брака сваки, као од смрти чува, а погато се они који ступају у други и трећи брак облажу епитимијом, то нека сваки зна, да ко би се осмелио и у четврти брак ступити, не само да ће тај брак бити нигатав и деца из тога брака незаконита, него ће се подчинити и казни због блуда, док се од жене не растави. Пошто се пак за наше свегатенство и верне мирскога сталежа не може рећи ни нретпоставити, да ову забрану четвртога брака не познају, но да се гато вигае од таковог прекргааја чувају — то је иадагањи Синод дошао до тога закључка: да горње примедбе о четвртоме браку у свима дијецезама кроз три недеље једна за другом у црквама обнародује и јавно прочитати даде, да као што је у нагаој православној цркви, од постанка њеног до данас четврти брак забрањен био, да ће исти и у будуће забрањен бити и на основу горе наведених законских определења казнама подложен бити, а они који би се у такав брак помегаали, подпашће цркв. суду, а православно свештенство се овим последњи иут опомиње, да таке особе, које хоће у четврти брак да стуне, ни тајно ни јавно не венча, нити то другоме свештеном лицу дозволи, пошто ће иначе по канон. пропису, без даљег исгштивања сваки свештеник бити лигаен чина извања. Карловци 11. новембра 1776. (Наставиће се.)

Одношај митрополита Вићентија Јовановића спрам коадјутора Николе Димитријевића. Приопштио д. р. У отштампаној је из Летописа „Матице Српске" књизи: „ 0 ЂиКентију ЈовановиЛу " г. професор Милутин Јакшић, опширно испричао борбу између митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића. и неких владика, које је борбе био свршетак тај. да је митрополит Вићентије био принуђен да итпте себи коадјутора и то владику темишварског Николу Димитријевића. Г. Јакшић је на стр. 164. у неколико речи навео садржај дописа бар. Енгелхарда од 15. фебруара 1737. о одношају између митрополита Вићентија и коадјутора Николе; ну како је вредно да се исти у целини сазна, то ћемо га у целости навести, а подједно и новчане прилике у то време митрополије београдско-карловачке. Поменути допис барона Енгелхарда, обрштера и председника царске комисије гласи: „Ваше Архиепископско и епиекопско Преосвештенство! Понеже в дјелах сеје цесарске комесие досада прилучене раздвојности и тужбе по реду и промотренију узроков разискалесе, и в предложених случајах по увједјенију праведности изречение учинило се, и по сему в стварих сочинено отреждение ниховој ексцеленции г. генералу от кавалерие графу от Хамилтон, цесарско комесиалному пленипотенциалу за приволение припослало се, такожде и вина поради хнполиа г. епископов от Бача (бачког) и Валева јакоже чрез закључено примирие с г. Павловвћем (бачким), тако и ради г. Доситеја Николића (ваљевског) чрез праведно изречение, а сосим класификациа от долгов в право состојание привело се, того ради само на тому стоит, да от високих мјестах ради достојно отдатаго извјестиа от јединаго и другаго дјела, најпоследна ресолуциа дочекаетсе, понеже високо поменута шихова