Srpski sion

С тр . 506.

СРПСКИ СИОН

Б р . 17.

когда и гдје и с чијим знањем, договором или вољом, и к тому старога намјестника Теодора нут на милостињу у епархију с.чавонијску, с чијим знаЊбм, договором и благословением тамо оправлен. На первое: Крест водични оковани никуда ние смакнуо, но када је сего љета у Пакрац ходио, то иротопоп градишки Димитриј јест омиловао дјело окова, и великују молбу узео, будући да га нродати ние смео, тако за Форму јеже би себи нодобен тому начинио, зауставио код себе. На другое и третие: Мали крест и нрибреденицу, такожде када је тамо бил, отец Арх. Лрокопиј обе ове ветчи обљубио, и сваким начином искао да би му нродао, но понеже он продати ние смео, то умоливши јего на сеј начин, да оставит код него на послужение а кад год и гдје год он буде, паки у мон. Хопово дати хоће, и дао јему за уве вешчи 13 дуката. На четвертое: кола покривена он не би за себе био купио, обаче када су сада их Екс. у Беч ходећи, у Даљу били, Г. Славонијски сказао отцу Архимандриту да јест иснросио у Их Екс. да се може шнима служити, а из монастира на их више от 40 Фор. ние потрошио, остало же отец ексарх Генадиј от себе доплатио. Служителе монастирске от нерваго до носледњаго все с договором всего братства јест променио саборно, и у трапезарии по обичају монастирскому. А пут отца Теодора јеромонаха бившаго намјестника у Славонију, сада у месецу Сентемврију када је бил отец Архимандрит код Г. Славонијскаго, тогда јему сам Г. Славонијски споменуо да би јединаго или два брата у јего спархију на милостињу послао, будући да се мало боље илода земнаго тамо сего љета, нежели овде находи, и јему отец Арх. говорио будући да от Их Екс. благословенија и допушченија на то неима, тако несме нослати, на то јему Г. Сла вонски отговорио: ти ношли на мој отговор, ја ћу за то код Их Екс. добар бити, и тако он кад је у мон. дошао, по договору братии, јего на милостињу наредио, и псслао. И тако отвјет нред нами доле подписаними отца Арх. хоповскаго совершишасја Викентиј Поновић Арх. Шиша говачки Викентиј протосингел 20. Нротоиресвитером всјем писато. Понеже сего мца текушчаго 14. дне, из цар-

ствујушчаго града Виени, милостиви указ днес получихом, и потреба некаја великаја гласит. Того ради по иријатии сего, абие без свјакаго извјета, нзговораже и отложенија, немедлено и что скорше вземши со собоју свој печат, 25. сего сами себе здје код честњејшаго конзисториума иредставите. Тогоже. Всјем Фрушкогорским настојателем нисато. Понеже из Беча от их Екс. милостиви указ 14. сего отпушчени, днес воспријахом, в немже њекоеја ради потреби обшчија, новељевајут всјем настојагелем во једин от монастиреј собратисја, и тамо будетсја обшчее дјело сие трактирати; того ради со сим остро указом Их Екс. всјем настојателем налаже се, да киждо настојатељ вземши со собоју печат монаетирскују, не отложно без всјакаго изговора, извјетаже и отложенија, немедлено во обшчежителни мон. Ремету сам себе 25. сего вечер нредставит. 1766. Февруариј. 15. 11исмо отцем духовним от Архиереа даемое' Смирение наше возлагает тебје благоговјејњејшему Јеромонаху Н. служение духовнаго отечества. Тјемже должен јееи помисли и дјејанија и различнаја недоумјенија всјех приходјашчих ктебје на исповјед (јакоже Јеромонахов, Јеродјаконов, Монаховже и Бјелцев твоего монастира: тако и Свјашчеников, Дјаконовже и Мирских лиц, обоего нола и возраста в протопопиатје Е. и во окрестних сељах нротонониата Н. обрјетајушчихсја) пријмати, и тјехже исповједивших тебје своја совјести вјазати и рјешити грјехи разсудно, по иравилам св. апостол, и ученију богоносних отец, ио уставуже свјатија воеточнија и апоетолскија церкве, и ио нашему Архиерејскому наученију и благословенију, вјашчијаже и неудоборасуднија вини, нам епархијскому Архиереју приносити да имаши. Притом и желајушчих монашескаго чина и житија со онасним испитанием да нријмуеши и с потребним и нравилним набљудением да ностригаеши. К достоинству же свјашченства возводити имушчијасја, јакоже монастире жителеј, тако и мирскија опасно и извјестно да иснитуеши јакоже Апостолское и канонское истјазует слово: да некако љености ради твоеја или совосхишченија чуждим сообшчајасја грјехом, тјажко и смергно согрјешаши. Во утвержденис