Srpski sion

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АР1ИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ Н ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

Ј Ср. Карловцима у среду 15. септембра 1904.

Евгеније Јовановић ехиисхсохт хсарлхпта/гс^Еси од 1839.-1854. д- р. 4 (Наставак.) XIV. Ваша Свјатост Милостиви Госиодине! Данас је рано отнутовао Теодор ваш у Беловар к зету, и отуда к вам. А ономад је т. ј. у четверток сам нослао Г. ВајскопФа (анотекар карловачки) с мојима сестрама у Триест. Но ове вјести до ваших слух принесение ние намјерение мога нисма. Ја се сећам, да сам лане изустио се у Фамилиарном разговору с вама, да сам њека цисма от Прокопиа архимандрита н.еке године читао писана противу мене и противу вас между игуманом (хоповским) Иринеем и Платоном епископом приватно. И — дивисе и свјет — сад тјех ради ваша Свјатост неиушчате ни иред лице ваше доити архимандриту Прокопију.* Ово сам знао одав * Архииандрит Прокопије Ивачковић потоњи патријарх. Уред.

на, но и ових дана на мое питаље ми Је потверђено. Ја мислим да и ваша Свјатост то исто морате потвердити за љубов истине, да вас тко запита. Ваша Свјатост, сладко јест отмшчение сотворити, но јешче сладше јест простити великодушно. Ја иначе то не бих рекао, но знао сам, да их је и по совјету моему дао спалити, а мени као своме пријатељу, дао је читати. Свагда млађи старие треба да поштују. Ваша Свјатост, далисте ми као иошгеном човјеку писма читати Станковићева и љекое мађарице, мепи се чиии љета 1845. те сам их једно вече код ВајскопФа читао. Је ли то било љепо? Но и зашто не би било љепо? Видите само, да смо сви људи. — Иринеј се тужио не толико на вас, него на оскудјение велељепија церковнаго у Карловци по смерти Станковића и Стратимировића, који је бил подвижник иаче всјех нас, и никад зоре. здрав, отспавао ние; а то можда имао је право. Ние то ваша кривици све, што се догађа у време ваше, било добро или зло. Ду х се времена мењ;ц наши људа у Благочестију ослабљевају, берзо и јако. Ја с^м хотјео да се не печатају „Басне и совјети" Доситеови, но ви сте 1850.