Srpski sion

ОТР. 614.

СРПСКИ сион

В р. 21.

Али, при том не треба заборавити, да радикална бтранка у сваком случају стоји пред својом фаталном алтернатипом: или да се распадне у народу, или да се онемогући пред осталим факторима у автономији. Тако би имало бити по законима политичког морала и по утврђеним обичајимау здравом политичком свету. Па ипак, може да буде и нешто треће. Може да остане вМиз дио, јер 81аШ8 дио је од г. 1892. идеја водиља свима нашим „народним" странкама, против кога ни државна власт није имала, нити ће имати разлога бити, у добро схваћеном интересу своје свевласти и свога туторисања свима нама. У овом пак, нашем 81а1из дио-у бивало је свашта, па би се могла и радикалска владавина — пролонговати. Разуме се, бев негдашњих радикалских начела, или бар, без изва^ања њихових, но и без сваког уштрба 8а процес распадања данашње наше автономије Докле? Није ни о том реч. Него, ми питамо: шта је са законо* творним предлозима Саборског Одбора ? Судећи по досадапЈњем бујном напредовању радикалне странке, којем је, бар требала, главна освајачка снага бити: у идеји и начелима те странке и уверењу њезиних присталица, да их је она способна и спремна у законодавству и у управи оживотворити, — могло се је претпосгавити, да је та странка са иввађањем својих идеја и начела на чисто. И после извесне метаморфозе свог програма из 1897. у програму од 1902., било је опет, бар пристојно, претпоставити, да су у радикалној странци начела дошла до својих формула, те да та странка зна шта хоће, и да ће то што хоће умети из својих програма пренети у законске предлоге, а ове у сабору што пре спровести, чим до „владе" дође. Та је претпоставка могла бити појачана и избором законотворног пододбора у октобарској седници Саборског Одбора г. 1902. Претпоставка, наиме, да радикална странка кодификацију својих већ „утвр|>ених" начела има у џепу и да ће ју у свом Саборском Одбору просути као — из рукава.

Кад, али! Тај пододбор истом месеца августа 1903. подноси Саборском Одбору извештај, да је тек „ ушврдио начела, на основу којих би се имала израдити автономна организација". Па? Место да одмах прпоне око те организације, — радикална странка месеца септембра 1903. доноси тек Окучански програм! Зар, утврђеним начелима у Саборском Одбору да добије накнадну санкцију 0кучанског збора? Или, да је један програм на броју више, против којег ће се радикдлна странка огрешити ? Но по^имо даље. Утврдивши августа 1903. начела, законотворни пододбор тек марта 1904. извештава Саборском Одбору, да је са својим послом готов, а Саборски Одбор — осећајући зар и сам' да то вешто споро иде — на умирење свију и свакога решава, да се ради претреса елабората пододборског сазове ванредна седница Саборског Одбора одмах после ускршњих празника. И? Ускрс дође, па и прође, још концем марта. Седнице Саборског Одбора држане су и месеца јуна и месеца јула о. г., но тек у седници од августа беху „претресени и попуњени" пододборски нацрти предлога.* И Саборски је Одбор решио, да се ти „нацрти уредаба као предлози Саборског Одбора поднесу срп. прав. нар. цркв. сабору и да се ови предлози штампају у 500 примерака и својим путем предаду јавности". Али! Прошао август, прошао септембар, прошао октобар, пролази и новембар, а предлози још нису ни предани у штампу. Народ и јавно народно мњење још не зна да ли ће и како ће радикална странка кроз Саборски Одбор спровести свој програм. А треба то већ да зна. И у реду би сасвим било, да му радикална странка то покаже. Јер, та радикална странка је 20 година обарала све гато је други хтео да гради; 20 година није јој било добро ништа што је други смишљао и поку* Међу којима не беше „нацрт предлога за статут о управи и контроли манастирских добара", радн којег предлога је пододбор нарочито и Сио изаслан. А не беше ни других, обећаних предлога.