Srpski sion

С Р 670. СРПСКИ СИОН БР. 23.

згодна прилика пружити, као баш овај сакупљени Синод. ДргЈго: што ће се градацијом у ноклонима и даровима између епископа развити кориспа ревност и утакмица тако, да ће лошији у лошијем поклону видети мању владалачку милост, чиме ће бити подстакнут, да се поправи. Најпосле би овакова награда била згодно средство, да се оне тачке, у којима је Оинод већ попустио, сасвим забораве, а оне тачке, у којимасу синодалне молбе одбијене, улепшају и загладе, чиме би се и нови регуламент у свима тачкама својим, и то уз суделовање несједињеног клира, стално утврдио. Сви ови назори и посматрања, при којима верно одану илирску дворску депутацију не руководе никакви други обзири, до ли једино највиши интереси државе и Вашег Величанства, побуђују ову дворску депутацију, да поднесе Вашем Величанству предлог, да се пре распуштања Синода чланови истога превишњим даровима одликују. Митрополиту и архиепископу могло би Ваше Величанство подарити, њиме толико жељено достојанство правог тајног саветника уз доставу односнога декрета и уз опрост припадајуће за то таксе ерару, (но пристојбе царској државној канцеларији имале би се свакако из новца народнога Фонда покрити), тај декрет би му се имао преко царскога комесара уручити. Како достојанство његовог положаја и звања ово одликовање и иначе изискује, и како су већ два претходника његова овога одликовања удостојена — то изискује и углед Вашега Величанства, да у вашим наследним земљама имате за поглавицу православне цркве чзвека, који би се у ауторитету могао успоредити са ноглавицама иностраних православних цркава, и који би достојанством својим и нодчињеном клиру импонирати и поштовања улити могао, и које би достојанство и на илирски народ уплива имало, јер би на против могло рђаво на тај народ утицати, кад би за поглавицу цркве своје видио човека, кога Ваше Величанство није удостојило онога одликоваЕБа, кога су нретходници његови већ имали.

Темишварскога епископа би Ваше Величанство при награђивању нарочито имало своје милости удостојити. Он је у свима оператима својим најревноснији, нревишњим интенцијама најприступачнији, при том најнекористољубивији а у верским стварима најобјективнији, те се у опште у погледу карактера има митрополиту претпоставити, због чега је од царског комесара и актуара у свакој прилици обилато похваљен. Овоме би Ваше Величанство могло један напрсни кртс са прстеном, у вредности до 200 дуката милостиво одобрити. Други по рангу су будимски и карлштатски епископи. Први је, по изјавама цар. комесара, у свакој прилици потпомогао превишње предлоге, а увек се стављао на супрот митрополиту, кад је овај какову сумњу изазвати хтео. Последњи је пак по спреми и знању најодличнији, и има само ту погрегпку, да је сувише одан митрополиту, који га направио епискоиом, те у свакој прилици пристаје уз њега. Иначе је он, по исказу цар. комесара, највише допринео стварању манастирске дисциплине. Обојици овој могло би се премилостиво одобрити по једна златна табакера, свака у вредности од 100 дуката. Сви остали епископи су од прилике једне вредности, прилично нерадини и незналице, само се бачком епископу највише приписује користољубље. Но свакако сви ови епископи имају, ма и негативну заслугу, да се превишњим намерама и жељама нису никада противили. Овој четворици епископа могло би дакле Ваше Величанство свакоме по једну златну табакеру, сваку у вредности од 70 — 80 дуката, милостиво одобрити. А како је народни секретар у овим годинами изнимно много труда уложио, и због превишње елужбе нарочите послове вршио, а како је синодским седницама и он нрисутан био, те и на народ уплива има, го би Ваше Величанство и њему могло одобрити један златан сат у вредности од 40 дуката. Ови поклони би се, са односним решкриатом преко једног поверљивог чиновника за каквог би дворски конципијент от Јас-