Srpski sion

С тр . 718.

(РБСКИ СИОН

Б р . 25.

по неки јеромонаси наследили од својих духовних отаца, који су их или постригли или су им ђаци били, а већина сама набавила. Винограде и воћљаке већином су сами садили на ман. земљишту. Игуман Атанасије уступио је 25 мотика винограда, 1200 дрва шљива; намесник Михаило 16 м. винограда и 1000 дрва шљива; јрм. Кирило 14 м. винограда и 400 дрва шљива; јрм Гедеон 2 м. ванограда; јрм. Леонтије 7 м. винограда и 40 дрва шљива; јрм. Гаврило 25 м. винограда и 120 дрва шљива; јрм. Герасим 13 м. винограда и 200 дрва шљива; јрм. Василије 6 м. винограда; јер. Данало 7. м. винограда ; монах Јов 3 м. винограда ; монах Корнелије 200 дрва шљива; монах Арон 3 м. винограда; монах Јоаникије 18 м. винограда и 1800 дрва шљива. А осим тога, дали су манастиру и све покретне ствари.

о Катихизису Јоеифа Рајачића архимандрита гомирског од 1817. (Прилог ва животопис Рајачићев). Приопштио Д. Р. Између осталих наших овосграних Архиепископа-Митронолита-Патријараха, којч и ако су давио отишли Богу на истину, немају још свога биограоа, да им је описао живот и рад, што би од неоцењене користи било за познавање многих и многих ствари и прилика; налази се међу таковима и Јосиф Рајачић натријарх. Управо, ни један наш АрхиеписконМитрополит Патријарх овамо од Арсенија Црнојевића па и он сам, изузимајући мигрополите Мојсија Петровића и Вићентија Јовавовића, а у неколико и патријарха Арсенија Јовановића - Шакабепте, и немају својих биограФа. О свакоме од њих, тек ако је по нешто где нисано и то разбацано. А како би нам добро дошао веран животоиис ако не баш свију Архиепископа Митрополита Патријараха, а оно бар оних, од којих се и данас једни сматрају за издајице, а други

за родољубе, и ако се за неке од њих нрема данас познатам чињеницима може са основом са свим противно тврдити. Сетимо се само, како је био престављен као издајник вере митрополит Вићентије Јовановић, док није обелодањено и доказано, да је он био један од најправославнијих Архиепископа Митрополита. Кад је било време и кад се могао њихов живот опширно нанисати, и ако је било спремних људи — дворских калуђера за то —; није се трпело на „највишем месту" нити радо гледало, да се „претходници" славе и хвале, ма и сами не добили свога биограФа, и у оиште није се радо гледало, да се калуђери баве снисатељством —, због чега су толики и то« лики наши учени дворски калуђери век свој провели, не написавши за јавност ни једног ретка. Танијелисе још 1856. наш братИларион, као Јован богослов карловачке богословије, под свој састав „Прилог к испитивању срнских јуначких песама", псевдонимски потписао „Вајун" —но имену нашег оца Васе, ког је његов друг Јаша Живановић звао Вајуном —, пошто није смео да се нод њега потпише својим правим именом ! Као мали прилог животопису ЈосиФа Рајачића, доносимо и овај мали нрилог, који мало чудну слику баца на његово „јавно Србовање", а подједно још већима СрбоФилима преставља владику Лукијана Мушицког и митрополита Стевана Сгратимировића, бранионице кирилице, а противнике латинице. 1817. 4. Новембра пријавио је владика пакрачки Јосиф Путник у писму своме, што га је написао архимандрит ораховачки Стеван Станковић, митрополиту Стевану Стратимировићу, следеће: „Олучајно, обаче достовјерно уразум јех, что Нормалних и Тривиалних обојего вјероисповједанија училишч Надзиратељ Вјеловарски намјераја по одобренију и опредјеленију загребачкија Генерал-Команди ради учашчијасја јуности нашеја Славено-Сербскија, Архимандритом Гомирским Јосифом Рајачићем с Росијскаго јазика на хорватскиј жреведепи и латинским Буквами нечатитисја вознамјерени мали Катихисис, но