Srpski sion

бр. 1.

СРПСКИ СИОН

Стр. 7.

Правила за калуђере. Приопштио д. Р. И ако се за данас не зна за старија правила за калуђере од познатих и штампаних правила митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, која су први пут штампана по оригиналу у „ Беседи а за 1870. бр. 2 — 7., а у српском преводу у г Тумачу и др. Жарка Миладиновића; није невероватно, да ни.је за љих издао правила љегов претходннк митрополит Мојсије Петровић, А то није невероватно с тога, гато је митрополит Мојсије био велики организатор и што његова правила споаиње и натријарх Арсеније Јовановић. Биће, да је митрополит Вићентије на основу Мојсијевих правила и издао своја правила. Ну, како за данас не знамо за еаква Мојсијева правила за калуђере; узећемо, да су иоменута Вићентијева правила нрва правила ла калуђере. Митрополит Павле Ненадовић не само да је оживео правила Вићентијева, која су по смрти његовој напуштена била, него је издао 28. Августа 1749. допуну Вићентијевим правилима под насловом „ Воља и указ коју смо штампали у Ћ Јавору и за 1887. стр312. и даље. Патријарх је Арсеније Јовановић Шакабента издао 11. Јулија 1740. следећу допуну иравилима за калуђере у Архидијецези. 1. Арсениј — — — — Мјерност Наша всјем, иже в благодати живушчим честњејшиа игуменом, проигуменом, наијестником, заклетим старцем, свјашченоинокож', јеродјаконом, монахом же, старцем, слугам и жителем нодложником вашим нрњаворцем, и во различних службах стојашчим, и всјем обшче в подкрилију фругакија гори по Оирмии в Нагаеј еиа-рхии обрјетајугачимсе со овоју Нагаеју отвореноју настојагаче.ју граматоју полномогачноју творим ознаменование всјем и всјакому. Монастирожителем: Понеже убо что предцесори Нагаи блаженија иамјатп Архиеиископи н Митронолити, нравилами киждо дому мона-

стиру чин монагаества вину древних свјатих духоносних мужеј житиа, поступаниа и ревнованиа јако свјетилом добродјетели.ју и честно житием просвЈегачајушчеесја ва всјех бодрено посмотренију устав положили; јеже би всјак Господеви работаје усердно свое опредјеленое званија дјело исполњал, то је не само нас и вагае представление, но и над Нами и вами царствујушчија и Госиодарствујушчија державнују власт и на странах сих ниње обрјетајушчија комендиру.јушчија Генерале и все Народне не мало во удивление привелисте себе, зрјашче нињешњаго времене. чин монашества, иногда паче солнечних луч сијајушчаго, и всјакоју добродјетелију красајушчагосја, всеконечно испражнен, и никоим богоугодством процвјетушч, но мирским точно во всјех ревнујушче, за јеже обогатитисја, и сластми тљејушчими питатисја, во обшчее же дјело из негоже корма снискаетсја, ниже краја перстом коснутиеја хошчете; наипаче же о своем објетје порученом Господеви, ниже тђнким помислом касаетесја. А наипаче что височајгаи цесарски генералитет обвињает вас, и нам интимирал развскати и воспешчати вас и мјвсто нас да уредим свое служителе, котори по оближнија монастири да проидут, а от далних монастирах во једин по њеколико персон совокупивше да возвјеетјат вам и нублицирајут: да злодјее во свое монастире не приемлете, с ними да нејасте и пиете, оставе во вегачех и новцах да не усужцаетесја нолучати, и на конец агаче би ненрестали от того, претјат да подложат вас под тегаку царску немилост, и монастире од основанија да разорјат, иже во такових винах обрјагачутсја, и јеже ли гдје такови злодјеи у вас пријдут, или будете услигаали гдје сут, абие не само оближнеј власти, или команди, но и нам да огласите немедлено. Сего ради в тој вегачи и дјелу полномошчие всецјелое дасмо у мјесто самјех Нас, Нагаим служителем честњејгаему Господиам, Гене= ралеому Екеарху Павлу Ненадовићу и Архидјакону Јоану Георгиевићу, да во всјех монастирех о сем повељенују визитацију сотворјат, и указ публицирајут, јешче и вам врученаја правила ексаминирајут, и повиниа случаи нам да објават, и всјех вас тежбе да послушајут и служители вам монастирскија и намјестника идјеже њест да устројат. Игумена же за живота (развје вини подлежагачија низложенија)