Srpski sion

Бг. 1.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 9.

все.ја их должности своеволно без совопрошенија предсгателеј своих из монастирја исходјат аможе что хошчет, и на колико времја кто хошчет. Того ради и сотворихом против такових скитачев монастирожигелеј. на помјанувшија нротоногшјати указ издати и повјељети им остро, јако да вејак протопоп от свјашченик указавшагосја монастирожитеља под властију сушча без листа отиушчена цредстојатеља својего к нам под арест и наказание гјемо носљут. Тако и вам предстателем коегождо монастирја повељеваем, вам подручное братсво остро и под нака^анием у всеј должности их держати и распустное их житие нагледати. Но в иервих духом кротости совјетовати, потом и наказати, весма же непокарјајушчијасја нам јављати, и добро надзирати входом и исходи их монастирскија; кроме великија потреби их, или монастирскија, неизпушчати их во околнаја мјеста, вароши и села, или во предјели чуждија. А јегда и случаетсја их за своим или монастирским дјелом из монастирја отнушчати, без листа отиустнаго да недерзајут из монастирја изпустити, но писание предстатеља своего неподметно, но своеручно цотписатое да имут, и монастирскоју печатију утвержденое, но и то знаменовавше во писании, на колико времја отпушчајутсја, јако да не медлат по миру скитајушчесја. Јегда же во монастир новратетсе, предстател должен лист онај паки к себје узети, да не би брат онај и вторицеју оним писанием усудилсЈа путовати, и цри сваком отходу из монастирја, нов лист да даст им ћ да назнаменујут времја, на колико послан. Кромјеже сего, иже между Сремом или индје фрушкогорац обрјеталибисја, ми наредбу сотворихом таковија како отучати от скитаниа. Предстатели убо монастирски, не токмо должци будут сеј указ исполњати но и добро надзирати подручное братство да нескитајутсе нелењатсја, но послушествујут повинујутсја и службу званиа своего подобајушче совершајут, иначеже непокорнија да наказујут по мјерје престушгенија полноју властију. Весмаже непокоривија нам да посилајут за крјепчое наказание. При сем остро и навластито приказуетсја вам, иконописци в таковом худошествје неискуснија и да речем богомерзи, а не иконописци, какови ниње у Срему усуждајутсе образи писати, неупотребљати но јешче гдје

видјели или дознали будете, да шшут запрешчати им и нам јављајте, ви же посвуд гдје вам когда бити случитсе, публицирујте и оглашчујте народу, да онакових соблазних образов некупујут, ниже писати дајут како и надјеемсе того указ исцолненију датаго В Карловци Јулија 6. 1743. Арсениј Јоановић с. р. IV. Исти је патријарх Арсеније издао 16. Децембра 1745. следећа правила за калуђере. Понеже многиа причини узрок подаша нам во видјении јединих и других непотребних, безстудних и самому Богу противних, вјерје убо и закову нашему весма зазорних обрјетајушчихсја, номежду монастирожителству, јешче от давнаго времене припомјанутих дјејании, от коих и не јединого архипастирским совјетом и наставлением милостивоже п остро повељехом: во јеже би јединожди на номенутое сожителство и братство в »онастир^с Богочинију и страху Божију сојединити учредилосја, иже не подчинением, своеволием и разврашченим дјелам ходити навикоша; њеци же в мјесто надежди послушаниа, исправленију словеснаго нашего наказаниа, пачеже и горшим усцјеша, дерзостију обезбојазавшесја поправше свјати и спасителни монашескаго званиа своего чин, јего же они страшноју кљатвоју пред Господем до конца жизни своеја сохранити воспријаша, нарочито же и разбојническим дјелом посљедовати и им содружници бити не устидјешасја. От грјеха и осуждениа, от саблазни и безстудија, от поруганија, поношенија же и укоризни клеру и народу нашему јегда бо и мирски кто закона нашего во онаковом злодјејствии колми паче свјашчени обрјашчетсја, за которија недремушчим оком всја видјеј Бог преумноженаго безакониа, праведним своим гњевом человјеки и скоти напрасноју смертију, гладом же и всјаким биаг лишением различиими судбами своими наказует, јемуже надје« јатисја и паки, ашче на помјанутих дјејании непокаемсја. И чго вина тому јегда разсудити предузмем, истину бо речем јако безстрашие и ненаказание такових во јуности от предстојатеља и старјешини в монастирјех обрјетајушчихсја узрочесгвует, которим убо ниње сего