Srpski sion

Стр. 54.

СРПСКИ СИОВ

Б р . 2.

улогу играла и индулгентија — опрост грехова — од стране римских папа, с којом су они водили велику злоупотребу и трговину. Да је и у православној цркви постојао писмени опрост греховн од стране православних патријараха, ево доказа. У 1. бр. „Јавора" за 1900. обелоданио је г. Емил Степанов. парох тителски „Отпустително писмо" патријарха Јерусалимског и целе Палестине Партепија од 1744. Мл ћемо овде навести такво писмо српгког патријарха Арсенија ЦрнојевиЛа , без назнаке годпне, ал биће да је око 1700. у бакрорезу у Бечу издано. Дочим је табак опроснице патријарха Партенија и у ширини п у висини 33 ст!., Арсенијев је у ширини 33 а дужини 43 ст1. У Партенијовој је опростници лик с. леве с,тране Васкрс, а с десна св. ап. Јаков, у Арес ннјевој је с леве стране Уепеније Богорадице. Арсепијеза се оиросница у неколико разликују од Партенијеве, и гласи; Арсение Чрноевичћ БожЈего милоспго Архиепискоун Пекски и всем Срблшм и Болгаром и всего Илл1рика ПатриархБ. См&ренге наше Ш благедати же и дара и власти в-Б^е светаго и животворегцаго д8ха, далнЈе божестБВНБгм и свегцентш его бчениш* и апостолиш вђ еже везати и разр^шати чеУпоследњој петковачи „Заетавиној", намењеној народу по сувачаиа, наппсао је Метохи.је чланак од скоро 3 ступца под насловом „У Патријар■ гиији — —", у ком је покушао да буде шаљив као што жу беше п деда, и испррчао читаву псторију о томе, како је Његова Светост увела новину, да опрашга грешницгаа. грехове и како су му сви грешници либералпи и самосгални дошли на опроштење, осим радикала, који су као што је нознато „безгрешници". Из наведених се опросн ица зиди, да је тај обичај опраштање грехова постојао п у нравославној цркви у опште и у нашој, а да није постојао из обести, него пз нужде и невоље, у којој су се њени преставници палазнли, кад су морали и исте опроснице давати; то је бар јасно. Поменути су патријарси нмали неку корист од поменутих опросница. Данашњи су иак српскв патријарси хвала Богу, Арсенију патријарху и царевима аустријским у том сретном положају, да не морају и опросницама грехова пркбегавати; а да је до радикала, нитање је не би ли им и оип моралп прптећи. Метохије и његово друштво, нека се дакле не брину за Његову Светост, него нека се брииу за себе и за увећање својих прихода ако ни зашто, а

лов &ческБ1е гр ^хн, реклБ еси кб нимб ; прмм^ге д8хб светни ммже шп^стите гр^хн 5бп8стетсе изјб и имже дрБЖите дрБжетсе. и вже аш,е свежете на земли, свезанна боуд^тБ и па небеси. и еже агце разр-ћшите на земли. разрЗшенна боуд^т и на небеси. «) нихже даже до днесБ по прГетио сего пришЂтна божестБВНБпе благодети, имамв прогцена по д8х8 светому светому чедо свое (празно место за упис имена) 1аже тби Гако челов ^кб сбгј Љ ши, и вђ Бога пр^гр^ши, словомб д^дгомб и П0МБ1ШЛ1енГеМБ, нав^ћтоањ и ијбл-бгашемб и в г б семи чговствбш и «) клетвБГ архјереискне или 1ереискБ1е бБ1ст. или отца или матере нроклет бнст. и своеи анаееме подпаде, и клетв8 пр^стоупи и клесе, или ШлбченГемБ н^шззб С5 коудли свезасе. или вђ в&дћнји или вг нев^д-ћнш, или в-б гоности и неразбм^ или и ин^ми н^кими ст;>гр г ћшен1И Јако челов^ћкБ плђтоноснб и тђи и>ббе1б 6 б1ст. и д 8ховнбгм ипцемБ ста неисиов-ћда и ® нихб каП«>НБ да Пр1ИМИТБ и К В-БСћХБ СИХБ СБДрЂЖЗНШ и свезанш разр ^&шаемБ вго и свободна имамБ и прогцена. вђ семогбгцок) ■ иго и благодатаго божестБвнаго и поклон1аемаго д8ха. 1аже забвенЈа ради или срама ради, неисповЉцаема остави и онаа да простит ти пр ^милостивБШ Богб. Сб1и благословенБ вђ в^кбг. Аминб. Арсение архиеписк &иб с. р. оно да могу бар 5 иути на дан издавати своју „Заставу", до чега да дођу, нек се не жацају да туре своју руку у иознат им србијански диспозициони фонд, а бар председник им има јаку руку, да би је могао у њега подобро турити и мало новећу своту извући. 0 „греховпма према народу", пмамо „смерном" Метохију само толико наспоменути, да се ми не бојимо истори.је за наше писање. Ми смо увек износили и износићемо народу истину, па била она коме мила или не била. Ко налази, да треба народ. обмањивати и ласкати му, на част му. Мп то не умемо и не ћемо да чинимо. | Што је Метохије назвао наведен у 1. бр. протест охридског архиепископа Хоматијана „инфамним нападајем" на св. Саву; тиме је показао своје „зиаље", а нодједно и своју поквареност, кад се није стидео назвати „инфамним нападајем" један иеторички факт и акт. Тако је што могао написати само један Метохије, за које нека се стиди, ако се т. ј. он уме стидети п зна шта је стид. По овој теорији Метохијевој, лепо би пзгледала исгорија, кад се пе би смеле износити историчне чињенице. Бадава, нашп су радикали у свему оригинални, иа су и у томе!