Srpski sion
Б р . 7.
СРПСКИ СИОН
С тр . 171.
само у једном маеасткру истерати прописан њиме прорачун; па ће се видети, да ће тај одмах идуће године доћи до ликвидадије. За једву би се годину то негде и могао истерати протшсан сувишак; ал' би се видело, шга би било доцније. Како поступа саборски одбор при градњи нрорачуна, навео је С. — ђ. у чланку „Ко хоЛе борбе а у 7. бр. о. л. за нрошлу годину у ком је навео и овај уникум, да и ал'о је један манастир ставио у приход од дате земље нод аренду онолику своту, колико факитачао за њу и добија. на. основу пр.лвоваљаног уговора, а саборски је одбор ставио за 5.200, круна више. И што су против тога манастироки настојатељи уложили свој уток, имали су у истини и право, те видећи како спрам њих сабг.рски одбор поступа, учинише и они нешто, што нису требали учинити, што им се не може толико ни зааерити, кад се помисли, да су и они Срби, а Србин је сваки раздражљив, кад му се учини ненравда. За отклонити од себе пшканирање и омаловажавање, они молише, да се до сталног уређења манастирског питања, ставе под контролу епископску — конзисторијалну. Решење је министарско на њихов уток, основано на ностојећем закону и уредбама. Ну, поред свега тога, министарско је решење једнострано. Оно говори у опште о контроли односно дисцинлини, а не говори о умишљеној неоснованој истрази против свију оних настојатеља, који нису унели у фондове нронисане — на сумце — сувшнке, у место да се истраге само тамо изашиљу, кад се и где се докаже кривица т. ј. да су прво иозвали настојатеље да даду одговоо — изјашњење — на оно, што им се учини ил' сумњиво, ил' нејасно у рачунима. По овоме, моћи ће се против свију настојатеља водити истраге, јер ни један не ће моћи истаћи онај сувишак, ког саборски одбор на сумце истави, а особиго за прошлу годвну. Министарско се дакле решење требало обазрети и на, ту тачку у утоку настојатеља, јер овако они могу и треба ноново да се обрате са молбом -за решење и на ту тачку, кад саборски одбор осгаје при својој одлуци, да без претходног извиђења, одмах изашље своје изаеланство. Одређене истраге саборског одбора против
оних настојатеља, који нису унели у фондове прописан њима сувишак, не садржи у себи само принадајуће му право контролно, него оно садржи и право располагања, које саборском одбору не припада, што му је рекао и министар пре кратког времева у ствари Војловице. Кад манастирске управе направе прорачун у сноразуму са главним надзорником народноцрквених добара, а саборска одбор сасвим нешто десето одреди, што се не може ностићи; то се не зове право контролно, него право располагања са приходима манастирским. А то је већ нешто друго! Допусти л' се саборском одбору то право, да он може по пвојо.ј вољи кројити прорачуне; онда је илузоран §. 22. г.) саборског устро.јства, по ком њему припада само непосредно надзорно право. С тога држимо, да саборски одбор, не би требао просто из свога ћефа да се титра са чашћу манастирских настојатеља, те да их шиканира и шиље истрјрше комисије у манастире кад хоће. . . * Где узбуде основаног повода, нек их сло 7 бодно шиље, ал' шиљати их и због тога што није један или други манастир избацио онакав сувишак, каквог је саборски одбор онако по сумце прописао, без да се прво уверио и осведочио, зашто га није био у стању избацити; то је ве~К мало и сувише. Такав ноступак не ће ни мало допринети сталожењу п стишавању распаљених страсти, нити донети какве корисги, јер не треба заборавити, шга се све може учинити, а особито у једном манастиру, кад дође до пркоса и враћања иркоса пркосом! Не треба терајући лисицу, да се истера курјак, А не треба заборавити ни на то, какав су значај имали наши манастири, а какав још и данас имају, те да већ и због тога, не треба им значај и углед понижавати и тиме, ако се буде на велика звона ударало против њихо1.их настојатеља. Напш „пријатељи' 1 ' и онако већ одавно не треба сами ништа да против нас предузимају, пошто им им некадашње њихове послове сами бадава и још боље и успешније свршујемо, него што су их они за скупе новце свршавали, а евршујемо им тиме, што ми немилице рушимо и обарамо углед и црквених по-