Srpski sion
В р . 12.
(■тр. 339
им чинити прекоре, тада ее труде да ју умире и теше се мислима: Неће то бити тако опасно. 3.) Одношај између супруга треба да буде слика одношаја Христа и његове цркве. Муж је дужан љубити жену своју с таком љубављу, с каквом је Христос љубио дркву предавгаи себе за н.у, да би ју осветио (Еф. 5., 25. 26. 28.) Христос је нредао себе из љубави према нама за нас као за цркву своју. Он пас храни евојим телом и поји својом крвљу, чини за нас све што може учинити највећа љубав и доброта. Па тако треба ио речима св. писма и муж да љуби своју жену, да јој у нужди помаже, да се брипе за њу, да ју строељиво сноси и да јој ствара средства за живот и т. д. Шта да рекне човек према томе о оним мужевима, код којих све друге жене уживају више ношговања него њихове? Који су свађалице, несавесни и нуни погрда, готовп да злостављају своје брачне другове? Који иначе лакомислено троше новац ван куће, а код куће остављају у оскудици своје жене? Што да рекнемо о онима, код којих у кући нема никаква реда ни запта, а на ономене својих жена одговарају с клетвама и суровошћу, који жене држа као слуге, који им ни у болести не пружају потребне неге ни лека? .... Таки заиста газе св. завет, положен пред св. олтаром, и навлаче па себе велику одговораост! 4 ) Св. апостол Павле вели, да жене треба да су покорне својим мужевима као што се црква нокорава Христу, јер ће тиме творити Божју вољу ( Е ф . 5., 22.—24 ; Тит. 2., 4. 5.). Муж треба да је у кући господар, а ако гдегод жена води реч, знак је или да је човек ограничен и мекан, или да је жена похлепна за владом. Жена мора бити мужу верна у љубави, у свему нослушна што се односи на брак и што је добро и ноштено. Она се мора бринути за домазлук, треба да је марљива и штедљива и да мужа нотпомаже колико је год могуће. Али ако се она за све више брине него за мужа и домазлук, ако евојим говором доводи мужа до зловоље, ако је вемарна и упроиашћује што је муж својим знојем стекао, ако сваки корак
свога мужа прати и на зло тумачи, такова ће дакако горким и чемерним учннити живот своме мужу. Она се може правити побожном и тужити се и ириноведати, да мора много да иодноси од свог злог мужа и да је невина, али осуду своју иред Богом не ће избећи. 5) Муж треба жепу да љуби и штити, а она њему у свему да је помусгљива. Но обоје су грешни и елаби људи, зато треба једно с другим да живе у трпељивости и да слабости једно другога трпеЛјИво свосе. Добар хришћанин ће, ако кадгод се и разочара у чему помислити у себи: Паметнији попушта. Тако ће и паметна жена, кад види мужа љугита и зловољна, рећи у себи: Ако нисам сад то заслужила, оно сам више пута досад; трпићу дакле у име Божје и бићу мирна. Ето нам слике главпих дужности. које треба хришћански младићи и девојке да имају на уму нре ступања у брак. Треба да промисле добро тај корак, да се Богу моле, да питају за савет, па на опо, шго као Божју вољу унознају, да се спреме озбиљно и савесно — као што смо еад чули. Супрузи нак ваља увек да размишљају, какве су дужности узели на себе при стунању у брак, ваља да се исиитају како су вршили досад те дужности особито дужност брачне всрности, љубави и слоге. Ваља да покају досад учињене ногрешке, и да ее зарекну, да ће у будуће избега вати такве погрешке и трудити ее да се нокажу достојнима благодати, коју је Бог с браком скопчао. А сви остали, којн пити су у браку нити на путу к њему, треба да се труде да живот свој тако удесе, да буду једном позвани на евадбу јагњета Божјег И. Христа у дому Оца Небеснога.
Позив и обећање тамишварскв администрације српском народу у источној Србији од 1722. д. Р. Како је знатан део Србаља из источног краја Србије, а наиме из диштриката: голубачког, кучаинског, хомољског, мај-