Srpski sion

Б?. 12.

СРПСКИ сион

Стр . 347

гла и украсила онако, како се сад видит, обаче јесам таки продао своја 4 вола и дао сам новце за покров церковви, и јесмо сад церков сву шиндром покрили и пенжере љепо и велике на церкви начиеили, и како с поља, тако и у церкви потом јесмо љепо кречаисали, и после њеколико кравица продао сам, и что је потребовало, докле се љепо украсила церков, а такожде и келие поправиле, новце дао сам и сам своим трудом колико сам више могао јесам помагао и иомагати обешчао сам се, и објешчавам се докле сам год жив, а најиосле (ашчс Бог судил будет) ја имам намјерение и живот мој в монашеском чиње при оној свјатој церкви окончати. Всеже такво к церквам свјатим мое усердие, ничто друго ние возбудило, токмо слишајушчи в церкви чтомаја от свјатих нисмах, јако красјај церков, красит своју душу, сам же человјек безкнижан јесам, но да би Бог и мени оного свјета, по неизреченој своеј милости, презрјев милостиво грјехи моја, даровао ми возмездие, и зато трудихеја и трудити се буду; ниње обаче сјетовнаја мње уразумјешасја, а то јест, да аки би В. Б. онују церков соединивше с кувеждинским монастирем подложили под славено сербскују свјатују лавру Хиландар, и Дившу сад строители хиландарским мајуром учинити хошчут, и уж књиги собствениа монастира Дивше скупили и у Кувеждин отнесли, за кое мене сиромаха зјело скорбнаја предсрјетоша, и весма жал мње, да тако моја скорашна ктиторија уничтожитсја, и опаја церков, јаже бјаше, код оних ири њој сушчих св. отац и старац болше пропјевала, неже ли и сам Кувеждин, котори не мале свое грунте има; ашче же мње не вјеруете, околних сосједов и свјашчених и мирских вопросити Б. В. изволите котори знајут и сказати будут, како је сад мон. Дивша поправила се, и ашче Бог нас поживит, код оних добрих калугераца и лучше спроцвјетет. Но молим и кољено приклоно припадаја просим В. Б. како милостиваго нашего Отца и Г. Архинастира сотворите милост на мени сиромаху, и над оним свјатим монастирцем и живушчими в нем отци (котори усердно и нешчадно труди своја полагати около

онија свјатија обители, иочели су); немојте нас опечалити, Бога ради смилујте се и под Кувеждин или под строителство Хилендарско неиринуждајте, но учините Благословение ваше, како и далисте от писмене них у Дивши утвердите, дати и у напред како су били они калугери нека се у Дивши о себи, и окром Кувеждина и Хиландара проводе како могут с помошчију Божиеју. Ние право Г. Блажане да церков онаја, која из запустјенија уж извадила се, и поправила, пак втоеже потпадет, лучшебо двјема церквами Бога славити, нежели једину запустјети, а другују воздвизати, кувеждинциже ашче под хилендарско строителство бити соизволили, нек будут, них воља в том јест; но ми молимосе Дившу с нима несастављајте, но осгавите особ живјети и увидите В. В. која церков болше иостоит и лучше управит се, или Кувеждин ила Дивша, ашче ли с Кувеждином под хилендарское строителство подчините ју, доиста запустјети будет, о чем мње најжалостњеје покажетсја, но смерно мољу и милисја дјеју В. Б. сотворите по смиреном молении нашем, и немојте мене сиромаха онечалити, но паче како милостиви отец чадо свое милостиво утјешите, како би и В. Б. имја при онојсвјатој церкви спомињати се ненрестало, а и моја малоголемија труди неуничтиложили се. В прочем же милости и утјешенјиа от В. Б. чрез милостиву резолуцију ожидаја, пребивају јакоже и јесам, Блаженства Вашего покорњејши раб Петар Јоановић свјатија церкве и монастирја Дивше ктитор. На полеђиције ове молбе написао патријарх својеручно: По приложеному и покорному прошенију онде у около живушчих благочестивих Христиан, ашче и по прошенију внутар писатаго ктитора оного или того свјатаго монастира Дивши господара Петра Јоановића и по објешчанију јего во ктиторију, и онде в ангелни образ облешчих се намјерајушч, јако да би своим настојанием и ревностију и другие Христиани к титории