Srpski sion

Бг. 12

СРПСКИ СИОН

С тр . 349.

јако он прелшчен. Ожидаја милости скораго огвјета на сие, имјеју чест бити Господине ваш иокорњејши слуга Сибони Аббе В Брисеље 14. Јануариа 1804. Р. 8. Молил бих вас јешче, јеже. ли би ви Госпожу Адамовичку Бабету посјетили, да би јеј сказати благоизволили јако вам Аббе Сибони в смотрении сказуемаго осужденија церкве греческија писал; на конед увједомити ју, јако церков греческаја ирочих от спасенија, јакоже католици Римљани, неискључает; да она сие госпожи Розенберг в первом своего нослаеии, јеже јеј писато будет, сообшчит. Опростите Госнодине моју дерзост, обаче скоро или поздно аз возмогу вас обвјазати. Повељевајте во всем со мноју, веја вашја нрепоруки с величајшеју ревностију испољњу. Ш. Государ ! Величајшеју чувствителностију објат мја чзст, јуже ми скорим вашим на два моја посланија отвјетом сотвористе; аз вам сего ради всегда благодарен нребуду и шчастливим би во истину себе почитал, јеже би вас такожде чим обвјазати могл. Ваша доброта, ваша благонаклоност дает мње ниње свободу и мене и моего друга ради питати вас њечто, сие јест да би благоизволили сказати ми: сут ли Расции, коим по сказанију Госпожи Розенберг ви Папа јесте, грекошизматическија Религии, то јест они, иже сут грекоиеу иитскија Религии, либо отличнија от Римокатолическија церкве. Сљедователно јесте ли ви сами Грекошизматик, либо Грек отдјелен от Римокатолическија Религии ? Простите моју свободу и моју нродерзост: оеа мја изобличајут. Припишите сие јединој вашеј добротје, познаној мње чрез Госпожу Розенберг и из вашего прекраснаго писма. Не читав ничего о Расциах и хотја сообшчити чест, јуже ми на отвјети моја, сотворенија вам мноју в прешедшем послании моем, отвјетствовавше показасте, јединому от моих другов, не

могиј же без чести вашего изјасненија все изјаснити, прошу да би ми показали милост јеже отвјествовати ми скоро изјасњајушче ми все. Госпожа Розенберг сказалами јест, јако митрополит значит СћеГ, јест ли истина? Ожидаја чести вашего отвјета, имјеју чест бити с глубочајшим почитанием Государ мој ваш нижајши и нокорњејши слуга Сибони Аббе. В Брисеље 2. Апр. 1804. ===== \ Извештај о седници архиц. конзисторије држаној у Карловцима 5—18 маја 1905. иод председништвом Његове Светости преузвишеног Господина Георгија, срп. Патријарха. Његова Светост извештава, да је искушеник ман. Раковца В. Б. дана 23. априла под именом Дамаскин; а искушеник ман, М. Р. Л. Мл. дне 18. априла (1. маја) 1905. под именом Лукијан пострижен. — Узет на знање извештај Његове Светости, да је преосвећени Господин Епископ бачки МитроФан свр. богослова М. В. из П. одређеног за личног капелана јереју Г. М. у Гр. дана 10|23. априла 1905. за ђакона, а 17|30 априла 1905. за презвитера рукоположио. — По Његовој Светости достављену молбу Дамњана Милошевића и др. из А. да се тамошњи парох јер. В. О. узме у заштиту против самовољног нрогона Љ. Б. кр. кот. предстојника шидског, уступити у вези с осталим пријавама против овог предстојника високој кр. зем. влади с иредставком и молбом, да против поменутог најстрожије мере предузети изволи. — На молбу високе кр. земаљ, владе наложено је свима парох. звањима, да у будуће концем сваке године, а и за 1904. год. одмах у односне упитнице бр. I. и П. тачно уведу тражене податке о цркв. онћинским, парох. и школ. књижницама и збиркама и да се претходно обрате статистичком уреду у Загребу ради припослања горе споменутих упитница. — Узет је на знање и публикован подручним цркв. опћинама и пар. звањима високи отпис преузв. г. кр. уг. министра председника од 6. Фебр. 1905. бр. 6091 |М. П. II. ех 1904. у ствари утока против издавања цркв. столова да спорна питања око издавања цркв. столова