Srpski sion

О тр . 402.

У седаици од 13. Јулија сабор донеее: „Уводну наредбу за уредбу о управи цркв. нар. добара", у којој ее рекло: §. 1. Уредба о управи цркв. нар. манастирских, епископских и архиепископских добара доставља се Њег. Преузвишености администратору српске патрајаршије и митрополије (владици будимском Ареенију Стојковићу). §. 2. Њ. П. позваће најдаље за 14 дана кад сабор ово заседање сврши, саборски одбор, да чланове главне управе избере. §. 3. Како се чланови гл. управе изберу, састају се неодложно у седницу и расписују стечај за књиговођу и Фишкала и економског надзиратеља. §. 4. Кад се гл. управа нанменовањем сноменутих чиновника попуни, настуна своје деловање, а досадашња управа престаје даље делати. §. 5. У исто време расписује главна управа стечај за управитеља и економа. §. 6. Чим ее дотично особље набави, наступа економска управа нар. добара своја деловање. ' §. 7. Од времена, кад гл. уирава ирими управу ман. добара, ступа одређена у споменутој уредби плата манастирског свештенства у живот. §. 8. Главна управа нар. добара јавља дан, кад ее устроила и дан кад је администрацију нар манастирских, епископских и митроплитских добара преузела како влади, тако и сабору или саб. одбору, а уједно еиископима, манастирском братству и иосредним огласом народу. У седници је саборској од 27. Јулија усвојен предлог Ђоке Двмитријевића: „Да у манастирама постојеће саборске комисије и њени органи све донде рад свој продуже, док гл. управа цркв. вар. добара друкчије ненареде." За време трајања сабора изабратог 1869. па све до његовог распуста 1872. (29. Марта) нити је саборски одбор, нити сабор донео сталну уредбу о управи цркв. нар. добара, и тако су све до 19. Маја 1872. уирављали манастирима од сабора изабрата комисија и од ове изабрати надзорници. 19. Маја 1872. на основу царског решења од 29. Марта 1872., којим је разрешен сабор од 1869., разрешио је министар др. Теодор Паулер како саборски одбор, тако исто и манастирске комисије и иоверенике, заједно са надзорником даљског спахилука Петра Чарнојевића и позвао

администратора Стојковића, да се у погледу управе манастира има поступати у смислу У. одсека кр. рескрипта од 10. Августа 1868, (Свршиће се.)

Мњење хрватеке двореке канцерарије у Бечу о закључцима ерпеког народног еабора од 1865. Д. Р. Код установљења дотације парохијалне требало би одредити, да сваки парох без обзира у који разред спада, добије: а.) пристојан стан у нарави, и колико могуће уза стан башту од 1 1 / 2 или најмање од једнога јутра. б.) огрев у нарави или релутум за такови у новцу по местним околностима. в.) бесплатни подвоз у службеном пословању у обсегу парохије. Осим тога требало би по пренапоменутом разређењу паросима определити плаћу само у готовом новцу; и то: у парохији I. разр. годншњих 1200 ф. Н. „ „ 1000 „ Ш. „ „ 800 „ IV. „ „ 600 „ Мање од 600 фор. не може се установити, јербо иначе не би парох звању и часги својој примерно живити могао. За мерило пристојбе за огрев имало би се у свакој епархији узети просечна вредност од 10 хвати букових дрва. За покриће парохијалних дотација требало би сходне изворе и довољна средства пронаћи. Досадашња берива парохијалнога свећенства оснивала су се, или на непокретном поседу, или на особној дужности, те су била: а ) или стална, б.) или променљива. М(ђу прва спадао је бир ударен по мери непокретног поседа, затим богојавЉ"нска водица као дужност сваке поједине куће; — међу променљиве то јест несталне доходке парохиалне спадала је штола од разних свећеничких функција. Не би пробитачно било, стална на