Srpski sion

бр. 14

ОРШЖИ

сиов

Отр. 403

непокретни посед ударена берива, гсоја су се и досад безприговорно давала, тако на пречац укинути, — ну будући, да је скупљање тих пристојба са свакојаким неприликама скопчано, па зато и теретно било, откуд су се и многе распре и мражње породиле, то би требало установити, да се те дужности од стране обкезаника откупе. Требало би дакле праву вредност тих подавања точно конштатирати, и сваку форинту са 20 фор. капитализицати. Ово се не би, да како, иначе точно пронаћи могло, него путем процене по комисији, која би се зато у свакој епархији из три способне особе и уз точну инштрукцију поставити имале. Да откуп тих дужности не буде обвезаницима одвигае теретан, требало би установити, да они на откупну главницу издаду ваљане обвезнице, које би се одмах на њихов непокретни посед интабулирати имале, те да главницу и односне интересе амортизирају за десет или највише двадесет година, и то кад одкупна глнваица не би била већа од 25 фор онда у десет година, а већу главницу у 20 година. Ове главнице имале би припасти дотичној парохијалној заклади. На тај начин постигао би се бар један знатни дио парохиалне дотације. Где има јога других на ту сврху већ постојећих главница или извора, као на пример од обћинских кућа под станари ну дани, или у принесцима од стране политичке опћине, ту би се имали и отуд долазећи приходи прирачунати горе назначеној дотацији, а што би фалило на разредно у готовом новцу опредељену плаћу, то би се имало на поједине обитељи и остале становнике црквене опћине по кључу државнога изравнога пореза распорезати. Дочим у војничкој крајини не постоји порез на куће и на особе, тако звана кућарина и тецнварина, то бч из истих разлога, поради којих ти порези у војничкој крајини уведени нису, определити, да се паросима и надаље из

крајишких провента даје у готовоети отштета за парохиалну сесију, а сеспје, где такових има, без да би биле имо вина крајишке задруге, да припадву крајини за шезине сврхе, а поједине задруге, којих су еесије у дотацију паро ха узете, да се- реше уживаног ослобо ђења од пореза и других олакгаица. Оне црквене опћине, које би из прихода својих главница добивених за про дане сесије, за откупљени бир и откупљену богојављенску водицу, имале сувишка преко разредне дотације свога пароха, имале би половицу тога сувишка на припомоћ другим сиромаганим опћинама предавати и у јерархијску закладу. Како би дакле откуп бира и богојављенеке водице осигуран био, имала би ова годишња подавања престати. §. 18. Дотација системизираних помоћника састоји се из по сееије земље у нарави или из накнаде за њу по мери, по којој је у §. 10. опррдељена, даље из полутине свих парохиалних прихода. Овај §. не може већ поради тога стајати, што би у оним црквеним опћинама, у којима би били по два или вигае системизирана парохијална помоћника, сва парохиална дотација за два такова по моћника исцрпљена била, без да би главном пароху игито допасти могло осим намењене њему сесије, па и у оном случају, кад би где постојао само један системизирани помоћник, добивао би овдј управ онолико, колико и главни парох, то јест иоловину свих иарохијалних ирихода. Гледе ових парохијалних помоћншса .ваљало би оно, гато је горе на §. 2. и 6. речено, па би се они могли само у овим местима аоставити, у којима би се за њих довољна дотација нагала. Уважив надаље разлоге код §. 9 и 12. гледе парохиалних сесија у опће наведене, имали би парохијални помоћници осим стана, баште и огрева још у готовом новцу добивати онолико, колико половина разредне плаће главнога пароха износи, дакле у црквеној опћини I. р^з реда 600 фор., П. разреда 500 фор., а неможесе предмевати, да би и за црквене