Srpski sion

(ЈРПСКИ (ЈИОН

само у виду, пламених јевика, него и у виду — голубијеи. Ни уметнику ни онима из конзисторије бачке, који су скицу имали да одобре. није то ниЛга сметало. Тек иред само смешгање у иконостас, уметник је на захтев новосадског ароге збрисао голуба и његову појаву заменио већ иоменутом јарком светлошћу, која цотсећа на гранату, кад у ваздуху ирсне на засветли. И иначе ми изгледа а то чини ми се и опис иконе ове, који је сасвим исдриан, сведочи — да уметник при компоновању и израђивању ове иконе „задахнућа апостолског" сам није био много задахнут_ РасиеЛе са приликама Богородице и аиосшола Јована задовољавају у главном. Особито јв пошло уметнику за руком да изрази тугу и бол несрећне мајке гледај}ћи Јединца на крсту .. Могло би се ириговорити само двојем. Није могуће, да је распето тело Христово могло правити крст са онаким нравокутима око нресека, какав је крст начинило тело Христово на овом Јовановићевом расцећу. Дру гим речма, тело Христово мора донекле висити на, рукама — а то овде ни.је случај. То висење је сасвим природно и гу ириродност налазимо исказану не само у песмама црквеним, у којима се о распећу говори, него већ и у најетаријим Распећима. што су до данас откривена. Могла би ге дакле та неприродност правдати само тескобом иростора, али те сметње није овде било. — А лруго, што је многима упало у очи, то је: да су ноге, једна преко друге, једним ексером приковане за дрво. Ннјстарији сиоменици, који приказују раснеће, приказују међутим ноге засебно једну од друге нриковане. А у православној цркви данас се већ узима као утврђено правило, да се на Распећу ноге приказују засебно нриковчне. (Види Ј. Вучковића: Главнији моменти из истораје хришћанске ставрографије. —- Задар. 1890.) Н» о овом правилу нису ни уметник ни остали, којих се тицало, водили рачуна. У реду између нресгоних и нразничних икона су — као што сам већ сноменуо Тајна Вечера и поирсја четир евангелисша и апостола Петра и Иавла. Најзнаменитија је међу њима Тајна Вечера. Слично као и на икони Вазнесења, уметнику је ношло за руком, да на малом простору гру-

пише дванајсторицу апостола око Христа за столом. Ј1ица у аносгола имају врло жив израз, што га је сасвим ириродно могло изазвати код апостола саопшгење Хрисгово, да ће га једаа од њих издати. — Иначе ми се чини, да је колорит ове иконе мрачнији него што би морао бити. Осветљење у горници јерусалимској је овде и сувише слабо. Много су светлија попрсја евангелиста и апостола. То су ирава портрета. Особито се истиче међу њима евангелист Матеј са ванредно лепим и умним ликом Међугим нецријатно утиче на гледаоца онај орао уз евангелиста Јована, сури орао, који има иерје илавичасте, голубије боје, а исто тако и онај код евангелиста Марка лав. који баш нпје много налик на истинског "лава. Апостол Петар је и код Пнје Јовановића приказан традпционално, истина не онако сгар али са оним облигатним чунерком више чела. Наиротив пак апосгола Павла приказао је Јовановић сасвим слободно без икаквог обзира на црквену традицију. Јовановићев апостол Павле је крунан, лепо развијен и глават човек висока чела и дуге браде. Традиција скоро сасвим обрагно говори. Прешавши тако већину икона, не могу а да уз досадашње прнмедбе не иримегим и то, да у погледу ликова и одела приказаних личности из бнблиЈСКог времена нисам нашао оне студије, к'\ју сам могао претпосгавити да ћу код уметника, какав ,је Паја Јовановић наћи. Та није то свеједно Евроаљанин индогерманске људске расе и Азијат семитске расе. Тако исто би могли с правом очекивати више шга и у погледу одела, него шго смо већ навикли код обичних занатлија-сликара, на име на оне облигатне црвене огртаче иреко плаве доље хаљине или обрагно. Илусгратор нпр. немачког издања општепознатог романа из доба рођења Хрисговог „Вен-Хур (ирво издање у Шгутгарту, Лајпцигу, Берлину и Бечу у издању Оеи1зсће Уег1а§з-Апз1а11а-а 1887.) да и не сиомињем француза Доре-а а са његовим илустровањем библије — могао би послужити за пример, са каквом студијом ваља ириступати оваком послу. Прелазим на преотоне иконе. Од шест ових икона задобише моје симпатије Св. Јован Претеча, Богородица и С&. Сгеван Дечански. Особито Св. Јован Претеча, који је - по