Srpski sion

Б р . 14.

српски смое

Стр. 409.

од пређашњег саборског одбора односно од одбора петнаесторице предлоге од 1891., 1892. и 1897 , који су за сабор одређени били, и које сабор није узимао односно имао времена, ни био у положају да их узима у претрес; кад се узме у обзир да истина по §. 22. саборског устројства в а) саборски одбор принрема предлоге за расправу саборску", — али као што рече и сам члан тога пододбора г. др. Жарко Миладиновић у свому „Тумачу" на 335. стр. „од сабора самог завиги, да ли ће ти предлози доћи на дневни ре% и да ли ће се узети у претрес или не"; кад се узме у обзир, да „мајски сабор" и није опонумоћио саборски одбор да сачини предлоге какве за сабор, и кад се на послетку узме у обзир и то, да је „мајском сабору" од 1902. истекао рок и да он не ће бити позван да изрече свој суд о поменутим предлозима и да их претресе: онда је ваистипу узалудан био и труд, што се уложио у њихову израду и онај трошак што се издао за њихово штампање. Узалудан је и труд и трошак ово њега и с тога, што се под њима не налази потпис председника саборског одбора Његове Светости, или епископа односно његовог заменика, који заступа нредседника, што је доказ, да су они или донесени без њиховог суделовања, или да се они с њима не слажу. Каква пак судбина чека исте предлоге — по стојао ма који од та два случаја — о томе бар не треба луиати главу. Уз то не треба ни то сметнути с ума, да се више не ће сабору допустити, да поједине уредбе доноси, не:ч> да кад једном време дође законодавном раду, да ће се морати предузети цело устројство. И тако се већ с тог гледишта имају г и морају сматрати иоменути предлози, као предлози незванични т. ј. као предлози приватних људи, а у овом случају партвзански ондосно радикалске странке, иошто је као штоје познато и при њиховом донашању играо главну улогу вођа радикалске странке — неодговорни чинилац што би рекли Србијанци —, без чијег одобрења и приставка не само у тој ствари, него ни иначе саборски одбор не сме ништа да уради, ако је рад да не изгуби његоно благоволење. Притисак вођин у осталом осећају и по неки чланови саборског одбора, који се у више пута на њега жалише и многи и многи неупутан и неуместан закључак њему приписаше.

Какву пак исти истим жалењем дадоше себи сведоџбу своје радикалске самосталности; о томе нека неки разрачунају са својом савегаћу и људским поносом. Пошто ми за таке сматрамо иоменуте уредбе; не можемо их нити хоћемо да их подвргнемо озбиљној критици, ал не можемо на ино, а да ради куриозитета не наведемо само две чињенице, које јасно карактеришу наше радикале. Познатоје, и не једном се радикална странка похвалила, како је она наследник Милетићев и његових начела и како је онн заузета за штедњу и проевету народну, на коју у првом реду треба да дају цркв. нар. добра. У поменутој „Уредби о дотацији, правима и дужностима српскога православнога евештенства" у §. 20. вели се: „Годишњу плату имају сви евештеници и то: 1. Архиепископ патријарх 150.000 К. 2 Сваки епархијски епископ по 50.000 К.

Многи, који су ову своту за епископе видили у истој уредби, нису чисто могли да верују у њу, а нису могли да верују у њу с тога, што знају, да је Милетић у том погледу имао са свим друге назоре. Тако је н. пр. о& 1871. у „ Предлогу установе о редукцији, дотацији и мировини Еиискоиата и , што га је усвојио и саборски одбор у §. 9. рекао: „Годишња редовна плата архидијецезана уједно и митрополита и патријарха српског износи 16.000 ®ор. (32.000 круна), ванредно допире до 20.000 Фор. (40.000 круна), §. 10. Редовна годишња плата оеталих дијецезана епископа износи у опште 6000 ®ор. (12.000 кр.) односно 8000 Фор (16.000 кр.), ванредно допире у опште до 8000 Фор. (16.000 кр.), а у другом особном случају до 10.000 фор. (20.000 кр )" Напоменути намје овде још и то, да је одбор предлагао, да буде свега заједно са архидијецезом само пет епархија, и то поглавито из штедње. Ау „разлозима" за ту плату рекао је одбор: — Долазећи тиме на своту плате, одбор је имао обзир и на ноложај митр, и патријарха, и на одношај и размер остали дијецезана к њему, и за то је онолико плате одредио, како да се исте без оптерећења народа из речени комасовани митрополијски и епископски цркв. народни добара постојано подмиривати могу, и да пре у народни фонд што претече, него што би терет