Srpski sion

Вк. 14

ЦТР. 411,

дова, манастирски в други цркв. нар. добара, а уз то оетаје право Њег. Величанству, да врховни државни вадзор уетавним путем врши", изрекао је: „Да има као извор, основ и услов своје цркв. нар. самоуираве ираво, да средством своји застуиника самостално уређује највиши и меродпвни орган своје цркв. нар. самоуправе, који се зове срп. нар. сабор.* А „Срп. нар. сабор, као највиши орган цркв. нар. самоуираве српске, споља према државним властима и другим верозаконима преставља, заступа и заштићава право и користи клира и парода српског у црквеним, шкојјским , просветним и економским стварима, и у опште српску цркв. нар. самосталност и самоуправу. Сабор еамостално уређује сабор као устројство и преуустројство, како у погледу спољашњег и унутрашњег састава, делокруга, трајања периоде и места састанка, тако и у погледу избора чланова ц начина пословања; он по томе установљава саборски изборни и пословни ред. Сабор има два председника, једног по достојанству патријарха, другога по избору, кога сабор бира. Први отвара прву и затвара последњу седницу и председава у свечаним седницама. Сабор уређује еастав и делокруг средишњи органа како за неноередну управу, надзор и контролу, тако и за уираву, надзор и контролу епархијски и црквеношколски органа — —. Сабор уређује састав и делокруг епархијски и цркв. општински органа, као и пачин њиховог постављања". „Митрополија српска је самосталпа цркв. нар. област, у коју равним правима и дужпостима здру жени спадају сви православни Срби и они православни друге народности, који су у њој или јој се ириљубе. По томе Срби прав. цркве у Далмацији и Боци Которској имају право, да се сри. митрополијп придруже, а ова има право и дуж носг да их у свој опсег прими"! А како је јадна п реакционарска радикалска „Митротголијска уредба ", види се најбоље и из тога, што је по њој „Српски народно-црквени (Милетић је био противан називу „црквенн", а зашто, то је он добро знао, а данашњи радикали, његови тобожњи последници и наследници лепо га усвојише. Еј да је сирома Сандић здрав, ала би их искасагшо, што напустише привилегије, за које је он живео) сабор јесте представништво нравославних Срба у опсегу српске митрополије карловачке (они Далмацију и Боку-Которску бацише под купус!) у стварима цркве, школе, аа-

родних црквених добара, Фондова и заклада", те „Сабор врши законодавну власт у народним црквеним пословима, доноси, мења и тумачи народне црквене уредбе, које задобивају законску моЛ, кад их Његово Величанство иотврди." По њојзи важе уредбе о уређењу парохија, протопрезвитерата и епархија, црквених опћина, епархијских и митрополијских власти, епархијских скупштина и нар. цркв. сабора, о дотацији парохијског свештенства, манастирског братства, протопрезвитера, епископа и митрополита-патријарха, о уређењу школа, о избору патријарха и епиекопа, о судском поступку и дисциплинарној власти над општинским и епархијским автономним властима, о управи, контроли и употребљавању ери. нар. цркв. добара, Фондова и заклада, тек онда, кад их Његово Величанетво потврди. Уз то је 110 њој председник сабору митрополит-патријарх, а тако исто и у митроиолијскоцрквеном савету, шаолском савету, митрополијеко-административном савету и саборском одбору. И таква се автономија зове радикалском автономијом и она је поникла на основу радикалског ирограма! Еј, да Милетић устане из гроба, те да прочита радикалску „Митрополијску уредбу", морао би у глас заплакати и рећп: иа ТО су градили моји наследници!, и поново лећи у гроб, хвалећи Бога, што ие мора да гледи радикалско опсенарство. Како су се поп Јово Магарашевић и поп Петар Малојчић — најозбиљни радикилски кандидати за протинетво —, истакли као изврсни знаоци и тумачи радикалског програма; вредно би било, да протумаче своме „милом народу" исту „Митрополијску уредбу" и да је сравне са Ми летићевим предлогом, те да му објасне, каква би арава добио наш народ њоме, а подједно и разлику између њега и „Једноставног Штатута". Ј Извештај о конзисторијалној срдници архид. Карловачке држаној у Карловцима З1.маја (13. јунија) 1905. год. под нродседништвом Његове Светости Патријарха Господина Георгија. Како је висока кр. зем. влада у Загребу на овоконз. молбу, да о Јустина Ћурчића, јеромонаха ман. Беигенова, који је псти ман. без дозволе своје претиостављене власти напустио и у Крпжевце унијатском бискупу отишао, одговорила, да тџ неможе