Srpski sion

Нр. 14

Отр 413.

дати. Хвала Његовој Светости патријарху Георгију! Живио! Седнице автономних влаоти. За 25. о. м. сазват је архидијецезални админпстратпвии одбор у седницу, а за 26. конзисгорија. Велиј јеои Господи ! Докле на западу и у Русији радикали, у које се броје једном речи сви слободшаци и незадовољници данашњег стаља, руше не сашо друштвене и државне установе, него и црквене — као што раде француски —; наши српски овострани радикали и то не репови него баш глава њихова узпма у заштиту једног сриског еаископа и то у оној ствари, где и нема никаквог повода какве одбране, пошто није претходио нападај. Ствар је у овоме. У 13. бр. ивишла је идравица изговорена на Спасов дан ири ручку у двору бачког г. епископа. Ко уме паметно да чита и то без предрасуде, тај нам мора привпати да у њојзи наздрављач нпје ни једном речи „очитао буквицу" епискоиу, а како је и зашто је вођа радикалски нашао у њојчи да је наздрављач очптао буквицу епископу; то ће ваљда он сам знати. Мп сами, а не ми сами, него с ким смо год о тој ствари говорили, не нађоше тога у њојзи. Или ако вођа радикалски налази у речима на8дрављачевим: „да је само спољашња црква лепо украшена, ал не наша упутрашња жива црква" читање буквице еиискону; е онда је то друга ствар. Онда нека изволи завнрити у своје и својпх сарадвика члаике о Божићу, Ускрсу и Духовима и ако у њима не нађе не једном оно исто речено што је рекао наздрављач за нашу живу цркву; ми ирисгајемо на какву нас казну осуди. А оно, што је наздрављач рекао за данашњу нашу живу цркву и за украшење спољашњих наших цркава; то је до сад у толико и толико пути речено и при славама црквенвл и освећењима нових или ноправљених цркава, и да је среће, то је требало рећи и у цркви јавно и нозвати благочастиве Новосађане, да није доста што су спољашње украсили своју цркву, него да се етарају још впше, да украсе и своју унутрашњу благоугодиим животом. Таке су прилике најзгодније да се тако што каже и тако је говорено свугди у таким прилнкама, а што тако није урађено и у Новом Саду у саборној цркви па Спасов дан приликом освећења оправљепе цркве — сад било што се није хтело или смело учинити; то није наше да на то питање одговоримо. На то би можа,а бар неки Новосађани могли дати одговора.

Што није поменуту здравицу донео нп један новосадски лист, односно што није о њој ни у једном било говора; то је опет новосадска ствар. Ми смо је штамиали с тога, што смо је нашли за умесну и да је наздрављач у њој само истину рекао. Читаоци „Заставиии" који не чптају „Српски спон" повероваће вођи радикалском: „Да је стара ствар, да он као званичан орган иде за тим, да по могућству брука све чланове синода осим патријарха Георгпја". Читаоци пак његови видиће у тим речима највећу неистину, п мп позивамо свакога, па и тог бранпча епископских части, да нам наведе из листа места, из којих се може извести брукање члаиова синодских, односчо да смо ми икад ког члана синодског у некој ствари и где нису криви, гледали да омаловажимо. Што вођа радикалски рече: „То је ствар спнода, докле ће бити вољан да се његовим благословом овако гадно уређује лист којв брани и узноси оне, којп пијани изобличавају епископе", на тим смо му речима здраво благодарни, и ми бисмо се највећма радовали, да се у синоду поведе разговор и донесе одлука о брукању и омаловажавању чланова епископског синода, и вођа би радикалскп понајбоље урадио, да сам поднесе тужбу у том предмету синоду, и да га умоли, да нам се забрани брукати и омаловажаватн чланове његове ил понајбоље одузме уређивање „Српског сиона" и одузме могућност брукања и омаловажавања, а његово уређивање повери ком радпкалском попу ил протп. Дотле ћемо пак ми уређивати „Српски сион" онако, како држимо да га треба уређивати, и за свако наше писање нриправни смо св. архијерејском синоду дати одговора и сносиш мирно његов суд, а нпти смо се до сада, нити ћемо се у будуће обзирали на мњење новосадских радикала и њпховог вође и питатп их зз савет, како да га уређујемо. Нашим радикалима заједно са њиховим вођом усуђујемо се овом приликом једну смерну примедбу учинити: кад по вашој тврдњи „Српеки сион" повраћају и онп, који га бадава добијају — а то су само неки сарадници —; кад нико не чита „наша дрљања" у њему и у опште не чита га п наша „сочиненија" смрде: од куд то, да се ви тако жестите и љутите и осврћете на наше писање? Не одајите се господо, јер и то је најочитијп доказ, да вас наше писање јако нече, а пече с тога, што је истннито, и што га сви увиђавни и непристрасни људи одобравају и с њиме се слажу. Ове ретке написасмо погдавито с тога, да се