Srpski sion

СРПСКИ сион

Ие, 14,

ћоћеп, 11авб Деп Котапеп ап§1;аЦ с1ег 1иг §1е пасп <1ег ^ипзК&е Вегесћпип^ §ећићгеп<1еп 8итте уоп 212.000 Гг. — 250.000 1'г. аи8§е1"о1§4 \уег(1еп тб§е 1аи4 ВеНа^е .1* Виск81сћШсћ (1ег К1бз1ег, пасћ(1ет Шг с1еп Апзргисћ аи! 1 (ИевеПјеп (Ие Вотапеп ке1пеп Весћ1§гип(1 пас1пуе180Т1 кошКеп, пасћс1еш а11е Тга(1 ЈИопеп ип(1 8сћгШбШске Гиг Лаз аиавсћШзвИсће Весћ( Лег 8егћеп 1п (Иезег Ве21ећип^ вргесћеп, угаз (Ие Вошапеп 8с11)8(; ћекепп1еп 1111188011, ип(1 (1ег (1егхеШ§е готашвсће ЕггМзсћоГ 1т А11§-е81сћ1е (1ег МвсћбШећеп 8упо(1е ^оп Јаћге 1864. аисћ етћекагт! ћа(, луипје јеЈосћ тет Ап(га§ аћ§е1ећп1 Шегаи« Го1§1; пип, <1а88 с1ег Сот1^ге88 сНе Апзргисће с1ег Вошапеп, тее1сће (ИезеПтеи шк Весћ(8§;гит1(1еп ш ипГегбиКгсп усгтосћЈеп, уоПкотшеп §ел?иг<Н&е(, Лавз ЛегаеЊе јес1осћ (1еи Ро8ћ11а(:еп, 1иг \уе1сће шсћ! (1ег еп(Гегп(е8(е Весћ(8§гип(1 ап§;еГићг( луег(1ец копп(;е, ће1 (1еш оћЈ^еп Вепећтеп с!ег Вотапеп и1сћј; иасћкоттеп, епсШсћ (Ие Виск81сћ(еп (иг сИе зГгеЈлуИИ^е Аћ(|'е(;(ип§ (1ег К1б8(ег шећ( а1з еп(8сћеЈ(1еп(1 ће(гасћ(еп копп(е. 1сћ 11п(С!'1)1'е!(е (Пе8С, (1ет луаћгеп Уег!аиГс (1ег Уегћап(31ип§ тт(егпоттепеп БагбГеПип^: тП; с1ег (гбб(ео(1еп Новпипд, (1а.«8 Еиеге ка18егћсће НоћеК 81 сћ е1пеп §па(И§,еп ип(1 §егесћ(еп Веиг(ћеИип§ тешег Напс11ип§еп, ип(1 (1е8 УегћаКепв с1е8 Соп§ге88ез П1сћ( л -ег8ећНе88еп, иш1 сПе ећгГп1'сћ (8л 'о11е ВК(е гепећпц^еп лл 7 егс1еп, (Нев * 1)аг8 (е1ћт§ гиг А11егћбсћв(еп Кепп(п188 8етег К. К. Аро8(оН8сћеп Ма'е8(а( игшегез А11ег^па(Н ^8 (еп Ка18ег8 шк1 Неггп, (1ет 8реш1ег аНег Сгпадеп ип(1 Ног( пп(1 Ве8сћи(гег с1ев Весћ(е8 §е1ап§еп 1а88еп ги лто11еп. Еиег Ка18егНсћеи НоћеК (геи§ећог8ат8(ег 1)1епег 8ашие1 Ма8с1пге?1С8 т. р. Ра(пагсћ.

/ Автобиографија - Партенија Павловића епископа посвећења. Д. Р. У 72. књ. „ Гласника " бившег српског ученог друттва, наведен је опширан „Извештиј одбору за науке историјске и друштвене срп. ученог друшт^а о рукопиеима, што је друштву на оцену поднео преко г. Витковића др. Ђорђе Мушицки.' 1 (стр. 106.-184.).

Исти је извештај поднео друштву члан др. Викола КрстиЛ. По пстом је извештају поднео друштву на оцену др. Ђорђе Мушицки, еиновац владике Лукијана Мушицкога, и то не само писма разна што их је Лукијап добијчо од других и писао другима; него и многе друге ствари историчне што их је Лукијан које узео из митрополијске библијотеке,. а које из шишатовачке, у намери, да их изда, што није урадио. На стр. 155. помеиуо је Кретић један рукопис, ког је он назвао „дневаиком" неког непознатог путника и у опширном је изводу од 155. —162. вавео његову садржину. На крају рече Крстић: „Суд« ћи по ономе, што је ншисано на крају прве стране другога листа, писац је овога рукогтиса Партеније . . А ко је био тај Партеније, не знаде рећи Крстић, те „био — рече — ма ко писац његов, налази за вредно, да се рукопис откупи за учено друштво, и требало би, да га још неко други пре гледи, те да се види, да ли заслужује, да се печата." Друштво је откупило речени рукопис, те као што је исти рукопис и остале поменуте ствари лежао код др. Тзорђа Мушицкога од смрти Лукијанове (-|- 15. марта 1837.) па све до 1890., кад их је поднео ученом друштву; тако оне исто леже и данас у библијотеци српеке краљевске Академије, а каквих дивних и значајних има међу њима писама. Поменути је дневник у истини написао Партеније Павловић, епискоа посвећења, који се с правом може назвати првим српеким Анахарзисом. Пре неколико година, био је тако добар васокопречасни г. прота ставрофор Јован Вучковић, ректор богословије, те је Партенијев дневник на молбу нашег брата Иларијона преписао, ког овде наводимо у целости ради његове важности и карактеристике, а подј.едно и с тога, што је у њему Партеније описао сам своје странствовање. Исти гласи: •*>> *