Srpski sion

Стр. 424.

СРИСКИ

сион

В р . 15.

Митроподији и престолној вароши Будиму и поселили се. Около ове времена епохе, када не би за краткостију стајало, могли би се на против тога многи примјери навести, гди су кћери Мађарски началника (рппорит) за сербске илити расцијанске полазиле, и тако непрестано сродства и пријатељства тјесњејши сојуз измеђ ови народа продужен је био. Но ме^утим од овог као излишног и к сфери историјској принадлежећег предмета престајући: Да је Роланд Бан-Маховијски и на годину 1272. Палатин 45. краљевства овог, Расцијанин био, отуд јавствује, што сам Вербеци у свом Тречаственику излаже, част I. Н. 94. да међ Барове краљевства и.Бан Зворнички и Маховијоки, — от који овај је већ у њиово време чрез Турке уничтожен бил, а онај јошче стојаше, — принадлежи. А будући да су Банати ово били, и то Маховијски Сербијански, који је знатну Сервије чаот покрај Саве у себе узимао, и сад се от Расцијава Мачвазове; други пак Босански од познатог на Дрини рјека лежећег града Зворника наименованијз носећи, који к расцијанској фамилији Миросавића иод Матием Корвином, по закону насљедства, како што ће се ниже видити, принадлежаше; никаква тако не остаје сумња, да се и овај Бан Махавијски Роланд или боље рећи Радоња Сербин и насљедни комит тамо био, који за Палатина по вишен исти Банат, како што су у данашње време комити Пожунски били, није оставио, будући да је при том извесно, да су Серби у то време јошче краљеве своје у оним странам имали. А да је Лудвик 1-и велики, који је год. 1342. владати почео, а 1382. окончао, и тако пуни 40 година кормило краљевства овог счастљивјејше држао, другу супругу, по имену Јелену, кћер Стефана Немање, којег њеки списатељи за Бана, други пак за краља Босанског држе, за собом имао, учи јединодушно свију историјка согласије, из које је такође Марија I. краљица родила се. Ето тако и пак чрез пол женски крв сербска на краљевском престолу МаЈјарском.

Растећеј потом у веку XV. Турској у Европи сили, кад је Сербије Деспот Георгиј видио, да снагом својом тој противустати није кадар, тврдињу Београд и знатну Сербије част оа Сигисмундом Императором и краљем Ма^-арским за друга добра и то знатњејша у Мађарекој и Славонији тврдињи сирјеч вароши и варошице променуо је, од крјих међу другима Бонфиниј сљедујуће числи: Слан камен, Бечеј, Келту. Вилагош, Токај, Мункач, (која варош и данашњи дан има од њега привилегију вашарску) Таљ, Ргец, варошице пак Сатмар, Бисермин, Тур, Варшан, и. пр. Притом у Будиму исти величествене имјејаше палате, које су се за краљевску столицу држати могле. Овај исти Деспот потом ме^ Барове кра љевства подигнут, по Н. 13. част 2. под сопственим печатом Прокураторе постављаше. Деспота овог могућство јавствујет и из члена 25 Алберта краља од г. 1439. који се тако изражава: „По прошенију житеља наши ми ћемо заједно с њима радити да Расције Деспот и комит Цалије и прочи великаши (та ^па1ез) спахи луке или притјажанија .... не пришелцима и иностраним, но мађарским људма за чест давати морају". — Овај Деспот у толиком је почитанију код Мађара био, да изгубљеној будући код Варне љ. 1444. битки у којој су 16.000 Мађара били. и при којој је и он са 4000 своји Расцијана био, гци и краљу Уладиславу I. и иним другим поглаварима погубљеним будући, за особену срећу народ је МаЈјарски држао, да је он с Јовавом Хуњадиј краљевству сачуван. Годиве по том 1446. кад се у Дијети о поставленију управитеља краљевства радило, буде исти Деспот са Јованом Хуњадиј, Франциском или Ферком од Талоц Баном Хрватске и Николом Ујлакијом за управитеља краљевства за избрание предложен (кандидират), између који Хуњадиј буде потом и изабрат; и сва ова по свидјетелетву домашни списатеља Туроциј Хрон. част 5. гл. 38., Бонфин Декр. 3. књ. 7., Раткаи књ. 3. лист 91. 95., Сент Ивањиј Дисерт. Пар. Н. 92. љета 1448. извјесна су. Под овим пак често реченим Регулом сербским,