Srpski sion

С тр . 428.

СРИСКИ сион

В р . 15.

Р. 8. Ови дана чрез генералију всју, њеко писмо дал Генерал публицирати по Фарах наших свјашчеником православним, обаче радити будем сваким начином копију добити, и јегда добием, то и В. П. пошљу, ашче и вједомо мње от части, обаче докле цјело неувједомимсја вјеровати не могу, ВарЈепИ раиса. Просјашчее от В. П. јешче неполучих известие. IV. Преосвјашчењејши — — (Прво је молио да ђакона Игњата Жарковића из села Мучне руконоложи за презвитера и да га на исту парохију сингелијом утврди, а за тим да Божу Тишљарића из Северина рукоположи за ђакона). Превручајушчесја — — В Севериње Окт. 28. 1753. Р. 8. Ново за ниње јавити В. II. от здјешнаго нредјела неимјеју, развје равно пасира за отјатие мон. Марчи, и ниње по извјестију Г. обрестлајденанта Микашиновића, да се них ц. к. вел. зјело изрјадно увједомило из привилегија древних за мон. Марчу, да сут наши православни Фундирали, и тако трактираетсја ниње, гдје и само их вел. наши всемилостивјејши царие и Госпожа мати и монархиња (во конФирмации јест), а первују резолуцију их ц. к. вел. чају дасте разумјели, обаче вторују скорјејше чаем да будемо разумели. Само да Дух свјати вдахнет в сердце их Вел. да нам паки вратет отјати монастир. Друго разумјех из писма них взсокодостојњејшаго Г. Арх. и Митр. Г. Принципала нашего, да ново изабрани Г. епископ костајнички и сјеверински Јосиф Стојановић ходатајством них вспр. конФирмацију добил, гдје и освјашчение во епископа скоро сљедовати будет,* и овамо узрјети јего надјеемеја кратким временем. На Г. генерала ГраФ Петацију, от их вел. декрет пришел, да во диштрикаје марчанском, наше церкве закључене отворит и наши свјашченици ондешним христианом да службу должнују извершујут, и не хотјел сотворити, но иначе он паки Их ц. к. вел. информацију послал, јесм 8о1ешв* Стојановић је цосвећен 8а епископа 6. Јануара 1764. год. Уред,

8Јте протестирал код них ексцеленцие Г. Генерала да свјашчонике наше наредити и послати тамо службу должнују исполњавати. На сија Г. поменути, паки изволил нротестирати у име них. ц. к. вел. да непошљем свјашченике тамо до указа втораго, и ашче би многе посилал, то их свв будет оковати у жељезах и в темницу поставити јешче и мње самого неотречет сицевим образом трактирати, гдје между мноју и Г. Генералом велика крамола здјелала се јест от пол третиаго часа после полудне даже до пол седме уре пребих у јего резиденции в Кипривницје сего текушчаго 24. Окт. доста нечастија между нами било јест. Потом по указу Их вел. и декрету, споменух јему за субстанцију свјато почившаго Г. епископа Арсениа ТеоФановића да нам изручит, он же отвјешчал, да јему приходил њеки калогер из мон. Гомириа СоФрониј Черни и показал јему квиту генералну от 500 Фор. того ради немогал нам изручити, но в^ја акта авдиторска и јего квиге, копију послал у Виен них ц. к. вел. в тако надлежит нам ожидати втори мандат. Что пријатие сотворил нам окајани СоФрониј, доволно накралсе новаца хилендарски, равноже ожидаем јешче ове почте отговор от них в. д. п. за Фару марчанску, потом вједаем что творити будем, ашче нас њеки и постраждает, само (до их вел.) милостивјејшаго отвјета ожидати будем, а бједни они христиани имајутеја при смерти свјатаго иеповједаниа и причашчениа и крешчениа младенци, убо что да согворим, развје терпјение имати до воље Господа Бога и них величества. Поп Андреј комуницирал ми В. II. писание, јеже им обоим пишете како јему, такожде и Љубоевићу, вјери непмате им, само јешче совершено незнају за попа Андреа, обаче Љубоевић тајни унит, како слишим различна бједствиа овамо бивајут, днес доволно насЛишахсја от јединаго достовјернаго из многих вешчеј познати нам, что он бједни потапилсја јест. V. Преосвјашчењејши — — Посилаем по сему дјакону Вучковићу